Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

180

нарочито за оне који буду одређивали уставност закона: да ли да ce цени уставност закона по уводном делу или по овоме друтом, или чак трећем делу који садржи организацију федерације. Уводни део, мени ce чини, једино има свога резона да буде органски саставни део овога документа, ако he његове одредбе основна начела заиста имати неку врсту надуставтаог карактера y односу на ова друга два дела. Иначе не би било резона да он буде ту као органеки део Устава него би ce могао издвојити као повеља социјализма или како ћемо га друкчаје звати, y једном одвојеном документу. To je, мислим, једно од најосновнијих питања које бих поставио баш као правник, али на једном апстрактнијем нивоу него што je предмет којим ce ja редовно бавим. У вези с тим поставља ce питање како треба даље формулисати и технички обрадити уводни део. Може ce поставити и питање да ли да ce зове уводни део или да би био потпуно органски уклошвен да буде први део Устава. To су питања која постављам,. a донекле сам, мени ce чини, на нека од њих и дао одговор. 3. УСКЛАЂЕНОСТ ОДРЕДАБА ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА. Доследно овоме ставу, поставља ce питање усклађцвања одредаба тих појединих делова. На пример, ми имамо y чл. 15 једну врло јасно и врло елегантно формулисану одредбу која каже: радна организација самостално утврђује услове размене својих производа и услуга. Мислим да je и за неекономисту јасно шта ово значи. Да ли je могуће са овом одредбом (чл. 15) ускладити чл. 114 који каже да федерација може на основу закона утврђивати обавезе образовања резервних средстава радних организација, уводити контролу цена и прописивати начин образовање цена појединих производа и услуга... (Једна другарица упада: Може, али не мора). Јаоно je да y погледу утврђивања услова размене код привредних организација свакако цена њихових услуга спада y ред најелементарнијих фактора утврђивања тих услова, Сматрам да постоји друштвена потреба y још прилично догледном времену за постојање овлашћења из чл. 114. He оспоравам дакле резон чл. 114. Сматрам да je он врло реалаи, јер y данашњој ситуацији он je нама нужан. Само, постављам питање да ли je потребно ићи толико y детаље y разглабању положаја радних организација и дати једну овакву формулу која je врло примамљива и врло јаона али je ггитање колико она може принципијелно да опстане заједно са чл. 114 (Проф. Лукић упада: Није само због јасности) (Проф. Стјепановић наставља) и због њене садржине, свакако, она може бити засад само тежња и као таква она би могла да уђе односно нормалније би било њено место као и свих оваквих одредаба које су више тенденција, циљ, програм, жеља, y уводни део. Тако би ce онда могли са овим уводним делом усклађивати закоии и прописи који буду доцније долазили па макар ce они «е слагали са другим и трећим делом. Ако ce слажу са уводним делом, с обзиром на дух