Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

189

•стојеће снаге и средства, ако хоћемо да, успешно конкуришемо* развијенијим земљама. Према томе и самоуправљање y тим јавним службама мора нужно да води рачуна о овим чињеницама. Навешћу један пример до каквих негативних последица може да доведе криво схваћено и постављено самоуправљање y области просвете и науке. Виша школа коју je основао срез расшппе конкурс за једно радно место. Референти предложе једног. кандидата који има највише услова. IHo школа на основу свог права самоуправљања прими другога који има веома слабе објективне услове. Но та иста школа даје дипломе које су јавноправни документи. Диплома даје право њеном носиоду да конкурише и заузме разне службе, и она je формално равноправна са дипломом ма жоје друге школе y земљи из исте струке. Осим тога, мени ce чини да je ,у том случају повређено и право на рад онога који je имао боље услове пршшком конкурисања. Мени je јасно да данас y нас, y условима постојања робне привреде право- на рад не значи право да сваки појединац тражи од друштвене заједнице запослеае какво хоће. Оно данае значи да сваки наш грађанин може користити друштвена средства и остваривати тим средствима лични доходак сразмерно својим квалификацијама и свом залагању, својој марљивости. Питам ce, при тако схваћеном праву на рад, иоже ли организација која врши јазну службу одбити на конкурсу кандидата који има боље услове, који би према томе и више користио друштвеној заједниди и примити слабијег кандидата, позивајући ce на своје лраво самоуправљања. Стога ja мислим да конкурс, садржина к ниво на-ставе, значај дишгоме, не може да буде дискреционо право уже само-управне организадије већ на то треба да утичу и виши органи који су жајзад такође носиоци самоуправљања само y ширим размерама, само тгредстављају шире, општије интересе заједнице. Могли би ce навести још зуеегоги слични примери који су последица недовољшот сагледаван>а смисла и оквира самоуправљања y јавним и државним службама и жиховог подлођења под правно-организадионе форме које не одговарају њиховој сулптини. На крају, вратићу ce на о>но од чега сам пошао. Наш Преднадрт устава je заиста повеља правог социјалистичког друштва, регенерациза социј a листичке мисли. Он отвара сјајну перспективу за стварно ослобофење човека y слободној друштвеној заједници без ексшгоатације и прилуде. Али ови циљеви ce могу остварити y мери y којој ce развија објективно биће друштва и y којој ce y том бићу разрешавају постојеће сутгротности. Но данас, док још постоји прелазни период, док je друштвена својина y многим својим облицима тек посредно друштвена, мора да постоје још и стари правни облици, и подела права на имовинско ж јавно, ззоред нових облика, a нарочито самоуправљања као организационе форме нових адноса. Иако ce y нормативном регулисању многих друштвених одлоса ггревазилази разликовање права на приватно и јавио; иако многе ■односе све више регулишу моралне, y ужем смислу друштвене, норме ;уместо принудних; иако y правном регулисању миогих одиоса имамо прелазних облика између разних група норми основна подела о којој