Анали Правног факултета у Београду

188

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Видели смо да по чл. 9 Преднацрта није само привредна организација радна организација него и организација која врши јавну службу (биди и чл. 10) a исто тако и државни орган и друга друштвена организација (иако формулација чл. 9, последњи став, y том погледу није сасвим јасна). С друге стране, по чл. 14 Преднацрта радна организација није самосамостална самоуправна организација него истовремено има својство правног лица. Шта значи, међутим, „имати својство правног лица“? To значи бити носилац, субјект имовинског права, учествовати y робној, економској размени као равноправан субјект, по методи равноправности странака. To je сасвим разумљиво и оправдано за привредну организацију. Она заиста „самостално утврђује услове размене својих производа и услуга“, како каже чл. 15, ст. 1, Преднацрта, она заиста има слободу располагања својим економским вредностима које су y н>еној имовинској маси. Но може ли то важити за организадију која врши јавну службу, рецимо за школу г научгно-истраживачку установу, или за државни орган, као што je јавно тужилаштво, војна јединица, итд. Могу ли она „самостално да утврђују услове размене својих услута“? До чега би довело ако би једна ш-кола своје услуте које врши на пољу народног просвећивања поставила као предмет еконоЈ*еке размене, као што су то некад чиниле приватне школе y Енглеској и другим земл,ама; или када би свака школа сама одредила садржину дипломе коју даје. Радиа организација која вргшг јавну службу, нарочито ако je истовремено државни орган, не треба да i-ша својство правног лица, или треба да то има само y врло ограниченоЈ мери. Она je првенствено самостална правна јединица, или више или мање самостална организациона јединида јавног, административног права, a не имовинског права, чак и ако je y извесној мери и самостална самоуправна јединица. Ове околности које истичем такође указују на потребу да ce y Уставу боље и јасније издиференцира појам радне организације. Мора ce направити јасна разлика између радних организација које вршенепосредну економско-производну делатност и која су првенствено (axone и потпуно) гфавна лица имовинског права и оних која првенствено врше јавну службу или јавноправну делатност и које су првенствено јавноправве јединиде. Разуме ce, оне ce због тога морају разликовати и као самоуправне јединице. Организације које врше јавну службу морају y већој мери да буду везане одлукама вшпих самоуправних јединица које су истовремено њихови надређени органи него привредне организације. Наиме, управо због подруштвљења привреде које ce развија чак и y буржоаским земљама; због друпггвеног интегрирања многих друштвених делатности о којима ce старају јавне службе; због оправданог интересовања читаве заједиице за многе области друштвених односа које су раније биле препуштене приватној иницијативи појединица данас су друштвене службе код нас, као и y друтим, па чак и y капиталкстичким земљама, све више интегриране. To je случај не само са правосуђем, заштитом унутрашњег реда, и слично, већ и са просветом, културом, заштитом здравља, социјалгош осигурањем. На пример, y погледу просвете и науке мора да ce води једна јединствена политика, мОрају да ce рационално користе по-