Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

187

рање“ државне власти, државе, «е значи.престанак правних форми уопште - уз општу интеграцију разних друштвених кретања која ce y модерно време врши то je немогуће већ значи и то да ce губи класни карактер правних норми, да ce слаби њихов принудни карактер, да ce стварно демократизује друштвени извор тих прописа. Преднацрт Устава потврђује постојање имовинског и јавног права и спроводи њихово разликован>е. Али то разликовање није понекад довољно јасно што ce види и по терминологији. На пример, чл. 66 говори о „јавним и друштвеним функцијама“, чл. 79 и 85 о „јавним овлашћењима“, чл. 73 о ,дlолитичкој власти“, итд. ПОЈМОВИ РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ПРАВНОГ ЛТ4ЦА Гопорио бих о појму радне организације. Ми имажо дефиницију радне организације y чл. 14. По томе радна организација je самостална самоуправна организација. Али одмах друти члан говори о томе да радна организација има својство правног лица. Мени ce чини да те две категорије - самоуправна организација и својство правног лица су две разне категорије. Оне имају извесне сличности. Рецимо y оквиру радне организације као правног лица самоуирављање долази до изражаја. Али ипак има својство радне организације као правног лица упућује то правно лице y категорију имовинског права ито онда намеће извесну улогу која ce са својством самоуправљања панекад коси. При томе би требало водити рачуна о последици кад ми радну организацију с једне стране погласимо самоуправном организацијом, a с друге стране прогласимо правним лидем које je носилад ..правних овлашћења“ (ja овде претпоставл>ам да je реч о имовинскоправним овлашћењима). Међутим чини ми ce да та нејасноћа још je више изражена y noследњем ставу чл. 9 који гласи овако; „Радни л>уди y државном органу y друштвеној организацији или удружењу имају y основи исти друштвеноекономски положај као и радни Лауди y радној организацији, a њихова права самоуправљања уређују ce законом и статутом одговарајућег органа и организације.“ Додуше овде заиста постоји исти друштвено економски положај ако полазимо са једног веома широког гледишта које сам мало пре изнео да ce и код њих она основ«а тежња сједињавања рада са средствима производње треба да спроведе. Међутим, требало би указати (то je додуше и учињено y доцнијим члановима) да ce разликује привредна организација као радна организација од друштвеног оргаиа као радне организације. Имамо веома много разлика на које конкрешо еећу да указујем, да не бисмо губили време. Али сигурно je то да би требало још јасније и још оштрије провести то разликовање. Наиме, сасвим je другачији положај привредне организације као робног произвођача y коме самоуправљање итгак долази на један други начин до изражаја него игго je то случај са друштвеним органом који врши јавну службу или чак са државним органом. Јер на крају крајева, друштвени орган, a нарочито државни орган, носилад je извесне јавне функције. Чини ми ce да би последице тога требало јасно сагледати.