Анали Правног факултета у Београду

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

при томе мимоилазе или изигравају постојећи позитивни прописи, тачније речено самоуправном акту ce даје нсрмативни значај који кочи дејство друтих, имовинскоправних или јавноправних прописа, Мешање приватних и јавних интереса, прикриваае приватних интереса тобожаим јавним уместо њиховог правилног поставл>ења и усклађивања такође доводи до многих неправилности на које je указало и Писмо Извршнот комитета Централног комитета СКЈ. Навешћу опет неке познате и типичне примере. Читамо y новинама да народни одбор продаје једну зграду привредном предузећу скупо, по нереалној цени. Цосле исти тај народни одбор узима ту зграду y закуп по врло ниској закупнини. Очевидно je да je овде реч о симулованим правним пословима, али исто тако и о злоупотреби народког одбора као носиоца јавне власти, о недозвољеном мешању приватних и јавних nHrepéca на штету заједнице. Нећу да говорим о неким познатим формама привредног криминала, али баш кроз те облике привредног криминала видимо то неправилно кешаље приватног и јавног интереса уместо њиховог правилног усклађивања. Да наведем само случај типичног мешања приватног и јавног хштереса када рецимо контролор, онај јавни службеник који мора да врши надзор y име заједнице, постане „саветник“ предузећа. Читали смо y новинама случајеве како једно предузеће на различите начине фаворизује јавне функционере у- ошитини, даје ш -по нижој цени или поклања своје производе, да би ти функционери чинили разне „уступке“ предузећу, итд. Све то помаже локалистичке и партикуларистичке тенденције и иде на штету општих друштвених интереса. Дакле, да би ce постојеће супротности y објективном бићу друштва што пре разрешиле, да би ce што брже развијали социјалистички односи, потребно je јаско уочити која и колика треба да буде област имовинског права, која и колика област јавног права y нашем правном систему, те који и какви треба да буду оквири самоуправљања y оквиру имовинског и јавног права с једне стране, и y међусобним оквирима самоуправних организација, виших и ш-dkpix с друге стране. Затим, несумњиво je да што je шире самоуправљање, то мора да буду, бар још y данашњој фази друштва, чвршћи јавноправни оквири y којима ce самоуправлЈаље обавља, јер ће ce само на тај начин избећи евентуалне девијадије и злоупотребе. Историја развоја социјалистичких земаља, a нарочито Совјетског Савеза за време стаљинизма, a и rrpe тога, даје поучне примере до каквих штетних последица доводи када нормативни систем не води рачуна о реалном стан.у друштвеких снага и онога што класици марксизма називају објективним бићем друштва. Тачно je да ce данас y многим друштвеним односима ггревазилази постојање приватног и јавног права, да многе области које je раније регулисало уопште право треба да данас регулшпу разне форме непосредног друштвеног регулисања, нарочито слободне форме удруживааа заинтересованих грађана. Али ако ce при организовању тога процеса сметну с ума објективни друштвени чиниоци који још нужно намећу правне, имовинске и јавне форме, доћи ће ce до веома негативних последица, Затим треба имати y виду да слабљење, нестајање, „одуми-