Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

185

хтева које y извесном друштвеном оквиру расту, - демократизација доноси са собом јачање тих прохтева и потреба и могућности да ce те потребе подмире. Према томе ми морамо водиги рачуна о тим супротностима. Самоуправљање може да постигне онај циљ и оне резултате који ce траже од самоуправања само y ономе случају ако конкретна форма самоуправљања одговара реалним односима y одређеном типу радног колектива. Самоуправљање, као осетовна форма наше социјалистичке демократије,ослобађа позитивне друштвене снате, активира y друштвеном и политичком животу масе трудбеника. Али она није нека чаробна формула која тај циљ аутоматски постиже. У Совјетском Савезу, непосредно rro победи револуције, сматрало ce да сама национализација оруђа и средстава за производњу и укидање катшталистичких најамних односа ствара социјалистичке односе. Међутим, то je била заблуда. Национализација уз ниску производност рада, са занатским облицима производње, без нужних објективних услова за подруштвљење производње и подизања производности рада ствара услове за развој бирократије y привреди и: друштву. Најамни рад или национализација као економске категорије немају увек иету вредност него њихов значај и вредност зависи од стања целокупне економике y којој ce примењују, a пре свега од степена производних снага, од степена подруштвљења производње и производности рада. Нормативно I>егулисање национализације или друге економске категорије може само y ограниченој мери да утиче на њен економски и друштвени значај. Исти je случај са самоуправљањем. Иако буде фикстфана y Уставу, она неће бити и не сме бити једна и непромењена и непроменљива правна форма, јер ће њен значај и дејство мењати и усавршавати разрешавањем супЈКЈТнскгти које још данас постоје y нашем друштву, повећањем производности рада, повећањем материјалног благостања и општег културног нивоа произвођача носилаца самоуправљања. Зато je и корисно да Преднацрт даје само ошпте формуле, ошпте оквире које ће пракса и друштвени развој даље развијати и усавршавати. Илустроваћу на неким једноставним к општепознатим примерима неке девијације самоуправљања које могу настати због неусклађености форме и садржине y rope изнетом смислу. Једна група y самоуправној организацији злоупотребљава неукост, неупућеност, незаинтересованост вЉине, њихову неумешност да своја широка формална права ефикасно користе, и на тај начии врши разне злоупотребе. Често ce злоугготреблЈава зависан положај члана радног колектива од стране неког руководиоца. Наша штампа даје много примера за разне облике привредног криминапа који су ce на тај начин вршили. Самоуправљање, нарочито y нижим самоуправним организацијама, рецимо y комуни треба да усклади јавне и приватне интересе. Усклађивање значи њихово јасно уочавање, одмеравање и њихово постављање на онакав начин да ce разрешавају и y корист њихових носилаца и y корист заједнице. Но често видимо да уместо да ce ти разни интереси правилно поставе и ускладе, они ce мешају. Такво мешање приватних и јавних интереса ce понекад врши под видом самоуправљања, a да ce