Анали Правног факултета у Београду

184

AHA ЛМ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Основни поступак марксизма je y томе да норма одговара стварном друштвеном односу, a с друте стране знамо да y друштву постоји известан објективнк ток. Маркс je као објективно биће друштва означио економику. Међутим, под тим не треба схватити само економику y ужем сми Слу него и оне друге односе, оне друге објективне односе који су, бар данас, ван могућности свесног регулисања и који дају један објективан ток друштвеног кретања, и на тај начин још ни данас не могу на н>их да утичу свесне онаге y довољној мери. ПОДЕЛА ПРАВА HA ЈАВНО И ПРИВАТНО. Конкретније речено, ако код нас постоји самоуправљање као нови нормативни квалитет, то не значи да су тиме старе форме правних норми, специјално подела права на јавно и приватно, напуштене. Мени ce чиш да иако самоуправљање превазилази старе форме. ипак још постоје врло многи односи који треба да буду регулисани на класичан начин путем приватног и јавног права. Мени ce чини да je нетачно схватање које веома често чујемо да je цодела права на приватно и јавно данас већ превазиђена. Приватно право мора да постоји и y нашем друштву y оној мери y којој постоји робна производња, a уколико постоји приватно право нужно мора да постоји и јавно право. Наиме, иако je јавно право, или како понекад Маркс каж)е политичко право, супротност приватног или имовинског права, то je једна нужна, дијалектичка супротност. Једно нужно условљава друго, јавно право je корелат имовинског права. Мислим да je велика штета за марксистичку мисао што ce не разрађују даље оне идеје које су совјетски правници ту мислим нарочито на Пашуканиса и његове следбенике, изнели тако око 20-тих година y СССР. Они су ce много бавили тим питањима и указивали су на то y којој мери робни односи одређују приватао право и како приватно право условљава поегојање других грана права. Они су били y једној великој заблуди мислећи да ce робни односи могу брзо превазићи, да ce, како je и сам Пашуканис рекао, могу „изживети“. To je била заблуда и они су придавали мали значај јавном праву. Они су сматрали да чим ce укину робни односи одмах ће нестати и права и место јавног права ће постојати само изв.есна техничка правила. Разуме ce да je то схватање нетачно. Али њихово основно схватање анализе робе, анализа робних односа и објашн>аван>е имовинског права путем кретања робе je велики прилог марксистичкој мисли. Ако наша друштвена својина значи сједињавање рада и средстава за рад, то још не значи да то сједин.аван>е може да буде данас већ и потпуно. У нашем друштву још и дал>е нужно постоје робни односи, a робни односи y крајњој линији су резултат баш оних објективних супротности које y друштву и даље постоје. Ja нећу да указујем на те објективне супротности. Ми знамо да ce често наглашава да je таква једна суттротност, на пример, разлика између физичког и умног рада, постојање разлике између града и села, која ce опет заснива на једном примитивнијем раду и компликованијем раду y фабрици. Постоји једна основна сутгротност између појединца и друштва; постоји супротност између наших про-