Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

183

Проф. dp. Андрија Гамс: ПИТАЊА ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ И САМОУПРАВЉАЊА. Ja бих говорио о самоуправљању као акту не само нашег друштвеног и државног уређења него једном акту који заиста обогаћује марксистичку теорију. To je она новина која ce развијала y нашој теорији и нашој пракси и која je после познате стагнације која je ггостојала y теорији марксизма и после стаљинистичке праксе дала заиста нов импулс да ce обнови марксистичка мисао. Ja сам ово своје убеђење изнео y многим приликама и написима y којима сам тврдио да je самоуправљање функција нашег облика друштвене својине. Она je функција наше друштвене својине a истовремено наша друштвена својина ce заснива на самоуправљању. Те појаве су уско повезане. Наша друштвена својина je с једне стране, негација експлоататорске капиталистичке својине y којој средства за производњу присвајају појединци и на тај начин врше експлоатацију раднпчке класе; a с друте стране je негација једног облика државне социјалистичке својине која ce развијала y Совјетском Савезу за време стаљинизма, јер ce на основу такве својине могла да створи бирократија, један повлашћени друпггвени слој који присваја велики део друштвеног рада, a да не буде подложна контроли радних маса. Наша друштвена својина омогућује, заиста, онај основни постулат марксизма да ce рад и средства за рад сједињују, да не буде одвајања између оних који раде и оних који су власниди средстава за рад. Управо зато што код нас још постоји и робна привреда не може ce друтојачије замислити искоришћавање једне велике масе објеката друштвене својине него путем самоуправљања. Самоуправљање радника y нашим привредним организацијама искључује, с једне стране, експлоатадију путем најамног рада каква постоји y капитализму, a с друте стране, самоуправљање даје могућност да сами произвођачи y оној мери y којој су већ данас y друштвеној својини сједињени рад и средства за рад присвајају онај део друштвеног рада који су својим радом произвели. У томе je економска основа друштвене својине, односно y томе je економска основа самоуправљања. Разуме ce, кроз систем самоуправљања, како je то предвиђено y Преднадрту Устава нарочитО' кроз делегатски систем, утиче ce и на то да ce правилно расподели не само онај део вишка рада који према Преднацрту припада привредној организацији него и онај део друштвеног рада који присвајају остале друштвене организације. Дакле, и то присвајан>е je под контролом произвођача. Међутим, ja бих хтео да укажем на једну опасност која може бити последица неправилно схваћеног самоуправљања. Мени ce чини да неки не схватају y довољној мери место и оквире самоуправљања, a томе помажу и извесне формулације y Преднацрту. Чини ми ce да понекад, постоји извесно преувеличавање, постоји извесна жеља да ce самоуправљан>е сматра као једно средство које аутоматсвз! може да разрешава и оне проблеме за које још не постоје и објектлшни услови решења; да ce самоуправљање проширује и на оне односе који још не могу да ce решавају путем самоуправљања него ce морају решавати путем других правних средстава која постоје.