Анали Правног факултета у Београду

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Проф. Лукић (упада); Како стоји са самовољом са гледишта управног права? Проф 4 Стјепановић (наставља): ПРОБЛЕМ САМОВОЉЕ. —• To налази примену нарочито при доношењу решења по слободној оцени (дискреционих управних аката). Иако орган има овлашћење да бира између више могућности, он то не може да ради по своме ћефу, вољи и жел>и него с обзиром на оцену цил>а y коме je дато овлашћеше и с обзиром на друштвени интерес који он остварује извршавајући закон решењем. Злоупотреба овлашћења овде значи самовољу y смислу чл. 48 Преднадрта. To би била могућа санкција y односу на акта што не искључује санкцију y одаосу на лица y виду дисциилинске или неке друге (административне, кривичне или материјалне) одговорности. Самовоља би овде могла значити политички израз, термин за незаконитост; јер, незаконитост и неуставиост то су правни термини. Самовоља je термин који изразито показује да je y питању нешто незаконито. Исто тако овде термин самовшва може бити одраз схватааа о нужности владавине права a не човека. He може, наиме, нико иако има овлашћење, наређивати неку радњу или уздржавање зато што он то жели него зато што то закон тражи. Проф. Лукић (упада); A она друта тумачења? Прво je уско за самовољу. Проф. Стјепановић (наставља); Али je значајно y ситним одмеравањима права и обавеза, јер човек живи од ситних ствари a не круштах a та ce манифестују код дискреционих аката без којих ce на жалост не може. У Варшави 1958, на међународном колоквијуму о социјалистичкој законитости смејали смо ce када je један румунски професор тврдио да код њих нема дискреционих аката. Самовоља може имати значаја са правног гледишта y случају злоупотребе власти управним актом, иако може формално изгледати да je акт донет на бази закона. Било би још неких ствари да ce кажу, али с обзиром да смо поодмакли y времену остављам за други пут.

II САСТАНАК СЕКЦИЈЕ (5 НОВЕМБРА 1962)

Председавајући: Да наставимо дискусију. Као што смо и прошли пут радили, тако ћемо и данас, без неког утврђеног реда. Свако нека ce јави за дискусију онда кад то сам нађе за сходно. Хтео бих само нешто напоменути. Већ приликом нашег прошлог састанка требало je то напоменути: другови који би хтели да узму учешће y дискусији са неким од претходних дискутаната нека траже реч без икаквог устручавања, не чекајући да ce изређају сви они који су ce спремили за дискусију. Дајем реч прво проф. Гамсу који ce за реч јавио још прошли пут.