Анали Правног факултета у Београду

198

АНАЛИ ГШАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Најбоље би било овакве тужбе усредсредити код једног високог суда; можда републичког врховног суда за целу територију републике. Суд би‘ ценио само законитост одговарајућег акта и водио би рачуна да ce друштвена својина има употребл>авати y интересу друштва и предузимао одговарајуће мере. Мислим да би требало дати право суду да уколико субјект располаже другим правним средствима за заштиту друштвене својине, односног тужиоца упути на редован правни пут. Права човека и грађанина сачињавају са друштвеном својином средишну установу Устава. Мислим да би требало увести једно правно средство за заштиту права човека и грађанина, независно од редовних средстава. Свако који сматра да je његово право повређено било којим актом, правним или материјалним, од било кога носиоца јавних овлашћења или другог субјекта, би да има право да поднесе тужбу за заштиту права и грађанина. Ове тужбе би ce подносиле такође вишем суду, на пример републичком врховном суду. Овај би суд такође имао право да тужиоца упутк на редован поступак. Дал»и мој предлог y вези je с низом случајева правоснажних одлука које ce више не могу изменити, a јасно je да je y том конкретном случају одлука незаконита, или да je законита али неправична и несоцијална. Кад je реч о кривичном праву, ту постоји право помиловааа поглавара државе, но y највећем броју случајева оваквих могућности нема. Ja мислим да би требало дати право Председнику Регхублике да, кад су y питању правоснажни акти, уколико су неправични или несоцијални, или не одговарају духу поретка, или основним начелима права, или положају човека y друштву, може донети одлуку да тај акт не буде y целини или делимично примењен. Најзад, Преднацрт Устава y заштити уставности и законитости иде тако далеко да успоставља судску контролу уставности и самих савезних закона, дајући Уставном суду право да овакав неуставан закон поншпти. Кад ни највипш правни акт, савезни закон, не може избећи кгонтроли уставности, онда то утсхлико пре треба да важи за сваки друти акт иижи од савезног закона. a поготову за уггравни акт. Оваква контрола за неке врсте важних управних аката могла би ce дати Уставном суду. Асистент Обрад Станојевић: ПРАВО ПОЈЕДИНАЦА НА ПОПУЛАРНУ ТУЖБУ. Проф. Лукић je предложио као прву тачку свога предлога да ce уведе могућност за сваког грађанина (Проф. Лукић упада: За сваки субјект, било физички било правни) за сваког грађаш-ша да пРкрене поступак уколико je y ггитању друштвена својина. Ако je својина друштвена, то не значи да припада и сваком појединцу. Друштвено није исто што и аритметички збир свих грађана и свих субјеката, физичких и правних и према томе не може свако да покреће поступак. Иначе то би било као нека врста делегације (Један глас: actio popularis) a не принцип субјективног права, јер то субјективно право не постоји.