Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА О ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА ФЕДЕРАТИВНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У СЕКЦИЈИ УДРУЖЕЊА УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА И ВАНУНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАУЧНИХ РАДНИКА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ

(29 октобра, 5, 12 и 19 новембра 1962)

На састанцима Секције било je више интервенција y којима су чланови Секције излагали своја мишљења, предлоге и сутестије. Они су овде објављени хронолошким р>едом којим су излагани, и то према стенограму који су говорници прегледали пре објављивања. Састанцима je руководио председник Секције, проф. др. Драгомир Стојчевић.

I САСТАНАК СЕКЦИЈЕ (29 ОКТОБРА 1962)

Проф. dp. Руоктца В. Гузина: НАЧЕЛО САМОУПРАВЉАЊА. Мада je већина основних установа на којима ce изграђивао наш друштвено-економски и политички систем већ формулисана и Уставним законом од 1953, y току скоро десетогодишњег развоја баш y самим основним вама настале су тако велике промене да су ce морале регулисати и новим, посебним законима. Промене су ce најјаче изразиле y систему самоуправљања. Тако, комунални систем који ce од доношења Уставног закона доста развио једва да je поменут y овом закону, a радсничко самоуправљање, мада и пре тога разрађено (као Законом о радничким саветима из 1950), ипак je и оно половично регулисано. Наиме, домен самоухгравности je био врло сужен недостатком материјалне основе за његово успешно функционисање, јер су предузећима y расподели дохотка остављена незнатна материјална средства. Данас, међутим, постоји знатно изграђен и систем расподеле (у првом реду Законом о привредним организацијама, као и Законом о расподели укупног прихода, итд.), тако да су и комуне и предузећа добили већа средства за сопствено располагање и то засновано на принципу самоуправЈвања. Према томе, Предиацрт новог Устава уноси знатне новине y домену народног самоуправљања упоређен са првим Уставом од 1946, као и са УСтавним законом од 1953, док y односу на законе којима je оно накнадно регулисано само проширује и допуњује самоуправне институције, које су, и пре његовог изношења на дискусију, y знатној мери разрађене. Другим речима, упоређен са ранијим нашим уставима, a нарочито јса уставима других земаља, уставни пројект много потЈтуније разрађује самоуправљање y систем уставних nponuca и то je лесумњиво и једна од главних и најважнијих његових карактеристика.