Анали Правног факултета у Београду

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према Преднацрту Устава постоје два 'основна типа самоуправља&а; самоуправљање y радним заједницама (пре свега y производњи) хг територијално самоуправљање. Код самоуправљања y радним заједницама постоји извесна разлика између самоуправљања y производним организацијама, односно y предузећима, и y радним заједницама y сектору друштвених служби (као y здравству, школству, y култури, итд.). У првом случају застушвен je чист тип радничког 'самоуправљања, док y друтом случају због тога што je баш y питању друштвена служба самоуправлЈахве je достављено на принципу мешовитог учешћа, тј. и радничког и друштвеног, y том смислу што су y друтим заступљени и грађани ван установа y којима ce саветтх образују. Шта je циљ овог самоуправљања? Одговор би био да сами радници, произвођачи, тј. запослена лица уопште y вези са принципом: расподеле према раду, дакле, са латеријалном стимулацијом и на основџ њиховог непосредног познавања проблема, учествују и одлучују у питагвима управљанаа производњом, a тиме и о својим материјалним користима. Ово би било и најпрогресивније y том самоуправљању. Међутим, хо je само један елемент. Други елемент би био да учествују y расподелЈг сразмерно постигнутом резултату. Према томе, произвођачи добијају и“ материјалну подлогу за унапређење производње и непрекидно побољшавање својих услова живота и рада. Јер, оно што остаје произвођачу расподељује ce y три смера: један део иде раднику на личне дохотке који ce самостално одређују према учинку сваког појединца, друти део иде y фонд заједничке потроппве, тј. за побољшање ошптргх услова, каа за станове, за друштвену Исхрану, за стручне школе при предузећу, дакле за подизање општег друштвеног стандарда, и трећи део на повећање пословног фонда из кога ce финансирају инвестицје y основна средства, као машине и производне зграде, y инвестиције обртних средстава, тј. сировине, итд. У друтим радним организацијама je исто само што оне добијају доходак no одређеним прописима, само га не остварују, a њихов рад и унапређење служби контролисано je преко друштвеног самоуправљања, тј. преко разних савета. Добијена средства ce расподељују на исти начин, Једино 6u ce могла ставити при.медба da je ово самоуправљање као систем мање развијено, пајеиууставномпредлогу само најопштије формулисано. Степен учешћа радних заједница y расподели дохотка, тј. релативна величина дохотка која остаје радним заједницама и предузећима, није одређена Преднадртом. По -мом мишљењу то je потпуно на свом месту, пошто представља врло деликатан економски проблем. Преднацрт Устава исто тако не регулише ни могућност евентуалног друштвеног утицаја на то како he радна заједница расподелити свој доходак на ова три карактеристична дела. Међутрм, и то ce може објаснити предвиђањем евентуалне будуће потребе посебног регулисања овог сектора (разуме ce, ка тај начин што ce не би дирало y самоуправљање), јер je реч о пропорцијама између текуће потрошње и инвестиција, као и евентуалног Антервенисања ако би потпуна слобода y том домену унела елементе анархије