Анали Правног факултета у Београду

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односа према стварности, при чему ce, y ствари, анализи подвргава избор премиеа на којима je систем развијен, као и њихова усклађеност и међусобна градација. Сваки од ових аспеката покреће читав низ питања од којих највећи део не може бити ни поменут акамоли исцрпно анализиран y једној дискусији као што je ова. Отуда ћемо, како je напред наговештено, y овом излагању разматрати само један од аспеката система привредни систем, или тачније речено само један од проблема социјалистичког привредног система, однос тржишта и плана. 1. Ставови Преднацрта о одиосу тржишта и плана. Преднацрт Устава није ни на једном месту на експлицитан начин заузео став по питању односа тржишта и плана y социјалистичкој привреди. Међутим, анализа његових основних начела и одредаба које ce односе на друштвено-економско уређење, осталих одредаба које додирују ово питање, као и дискусцје која je о овом питању вођена y Савезној народној скупштишг, даје нам довољно елемената да дођемо до става који y том погледу Преднацрт заузима. Пођемо ли од основних начела, y којима ce y другом делу (II) дефинише социјалисткчки друштвено-економски систем y целини, y њима налазимо и све елементе теоријског појма социјалистичког привредног система. Међу тим елементима, y ставу који говори о ослобођењу рада (ст. 4), налазимо да ce „усклађено друштвено планирање, y коме учествује и сам радш-r човек“, као пут за свестрани развој производних снага истовремено појављује и као средство за коначно ослобођење рада. Међутим, међу овим начелима налазимо и једну другу одредбу, y којој ce наглашава да „слободна иницијатива, активност и радних људи y радним организацијама представљају такође елементе који доприносе развоју /друштвене производње и унапређењу друштвених делатности, при чему ce y ствари имају y виду како самосталност и слобода иницијативе радних организација тако и тржишни, робно-новчани односи који из те самосталности произилазе. Преднацрт je дакле већ_ y основним начелима указао «а присуство елемената плана и тржишта y социјалистичком привредном систему Југославије, као и противречносу која из тога произилази, али при том није на изричит начин дао и критеријуме за разрешавање ове противречности. Да бисмо могли доћидо његовог става о односу ових појава морамо навести основне одредбе Преднацрта које ce тичу ових питања. Тако, пре свега, чл. 9, y коме ce указује на моменте које обухвата самоупрввљање радних људи на основу друштвеног рада, између осталог предвиђа и право и дужност радних људи да „самостално организују производњу или друге делатности радне организације и утврђује планове и програм делатности и развоја организације“, при чему ce y ствари с једне стране указује на самосталност привредне (радне) организације y односу на органе власти, али истовремено подвлачи и њена самосталност y односу на друштвене плаиове, односно њена непосредна упућеност на тржиште. Исти смисао има и чл. 15, ст. 1, који предвиђа да „Радна организација самостално утврђује услове размене својих производа и услуга“, што још јасније указује на тржипши карактер односа радних организација једних према другима, мада je овоме донекле противречан следећlг