Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

201

чл. 16, ст. 3: „Органи самоуправљања радне организације одлучују y складу са уставом, законима, друштвеним плановима и статутом организације о пословима одређеним законом и статутом радне организадије.“ По нашем мишљењу овај члан има уже значење од претходног јер говори о начину вођења „послова предвиђених законом“ a не о управљању радном организацијом уошпте, према чему je усмерен чл. 15. На тржишни карактер привреде и самосталност радних организација указује и чл. 29, ст. 3, y коме ce, пошто су наведени инструменти за остваривање утицаја друштвено-политичких заједница на развој привреде, међу којима je прменут и план, наглашава да ce „тим актима (друштвеним плановима) не може вређати уставом и законом утврђено право самоуправљања радних људи и радних и друтих оргакизација.“ Ако имамо y виду раније наведене одредбе Преднацрта, из којих произилази право привредне (радне) организације и радних људи y њој да самостално организују производњу или другу делатност, однооно самостално утврђују услове размене својих производа и услута, сматрамо да оваква одредба чл. 29, ст. 3, као начело друштвено-економског уређења y чијим одредбама je и нашла своје место, знатно сужава могућност активног утицаја заједнице на привредна кретања путем прттредних планова и на тај начин план великим делом претвара од инструмената непосредне економске политике y предвиђање које ce може реализовати само ако радне организације усвоје смернице развоја који он сматра потребним, што, с обзиром на могућност да радна организација делимично или y целини не прихвати његове смернице, не мора увек бити случај. Из овога нам одредба чл. 111 Преднацрта да „Федерација друштвеним планирањем утврђује правац привредног развоја земље и основне односе y расподели друштвеног производа“ изгледа доста неодређена, јер, с обзиром на напред изложене начелне ставове Преднацрта из главе II (друштвено-економско уређење), не видимо могућиости ни ефикасне инструменте за остваривање оваквог утицаја. Општи утисак који смо из ових као и осталих одредаба Преднацрта стекли јесте да je он, не заузимајући директно став по питању односа тржишта и плана, реалан однос снага даље померио y корист тржишта, односно да су елементи који указују на самосталан положај и слободу радних организација, као и тржишни механизам који из те самосталности произилази, y њему нашли далеко више места од елемената који указују да je социјалистичка привреда плански, на друштвено организован начин вођена привреда. На овакав закључак упућује и место које je плану дато y основним начелима, y којима je план поменут само y другом реду, као један од инструмената за коначно ослобођење рада, a не и као један од основних атрибута социјалистичког привредног система. Исто тако y одредбама које ce односе на друштвено-економско уређење најпре наилазимо на одредбе које кроз самоуправљање радних људи дефинишу самосталност радне организације (чл. 9), да би ce тек касније y чл. 29 одредили задаци друштвено-политичких заједница и поменуо план као један од инструмената за њихово остварење,- са ограничењима која y склопу са