Анали Правног факултета у Београду

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

литање je шта ће бити ако то није случај, ако радна организадија донесе извесне одлуке које су од непосредног интереса за н>у, али на пгтету других радних организација, потрошача или заједниде као целине. На пример, радна организација донесе одлуку о повишењу цена иако за то нема основа. Имамо y виду могућност интервенције коју предвиђа чл. 114, али сматрамо да y основним одредбама система треба да буде заузет начелан став о начину решавања оваквих могућих супротности иако ce оне и не морају стварно појавити. Отуда, мислим, да би овај став можда могао да буде формулисан тако да радни људи y радној организацији y управљанзу друштвешш средствима за производњу кроз интерес заједнице остварују и свој интерес, самостална y општим оквирима које одређују закон и смернице друштвених планова, или на неки погоднији начин са истим смислом. Изражавајући мшпљење да плански карактер привреде треба да буде јаче истакнут, желели бисмо истовремено да кажемо да самоуправна права радних организација и радних људи y њша не могу имати карактер неограничених права апсолутне слободе и самосталности од заједнице већ да морају y крајњој линији изражавати интересе друштвене заједнице као целине. Отуда, дакле, систем мора садржавати механизам који he омогућавати да ce потенцијално могуће супротности појединачних, посебних и општих интереса увек: решавају пре свега y складу са интересима заједнице као целине. Теоријски основ за овакав став налазимо и y основним премисама на којима je изграђена целокупна марксистичка економска наука. Прво, производња има увек друштвени карактер, извесни појавни облици самосталности представљају само привид испод кога стоји реална тесна повезаност сваке производне јединице са привредом као целином. Друго, законитости економских кретан>а могу ce сазнати и свесним утицајем друштва убрзавати само имајући као полазну основу привреду једног друштва y целини - све остале законитости y односу на ове изведене су и као такве од секундарног значаја. Изјашњавајући ce за јаче истицање плана, морам да укажем и на једно питање које je y дискусији о Преднацрту за окрутлим столом на Правном факултету поменуо и друт Киро Глигоров, питање односа система и плана, као један вид питан>а односа материјалних и нституционалних оквира привредног система. Никакво планирање y Јутославији данас не би имало реалне изгледе на успех уколико не би полазило од самоуправљања људи y радним организацијама и самоуправним устаноновама као реалне основе социјалистичког друштвено-економског система y Југославији. Између материјалне основе и институционалних оквира мора постојати одређен склад. Смисао ових излагања отуда није ни једног мбмента био y пледирању за рестгггуисањем било каквих облика планиран>а које je наш привредни друштвени развитак већ давно превазишао. Лли, то je вдеја водиља ових излагања, сматрам да елемент свесности y начину управљања привредом као целином, друштвене организованости усклађивања привредних токова, мора y сваком случају бити присутан y социјалистичком прршредном систему. Облик испољавања овог свесног утицаја мора и треба да еволуира. Мислим да je смисао развоја социјн-