Анали Правног факултета у Београду

209

ДИСКУСИЈА

листичке привреде на том плану y томе да y складу са општим процесом одумирања државе планирање развоја привреде постепено излази из надлежности органа који су истовремвно и органи власти и да све више лостаје делатност самих произвођача и производних јединица, али не самосталних, независних, већ удружених и обједин>ених, повезаних преко представника који ће бити y стању да на адекватан начин свесно усклађује токове привредног живота заједнице y целини. Мислим да je појам друштвено-политичке заједнице, који Преднацрт Устава помиње y више чланова (29, 30, итд.) имао за задатак да укаже управо на овај омер passoja социјалистичког привредног система y Југославији. С друге стране, y складу са тим ошлтим ставом, мислим да Преднацрт треба да на јасан начин y основним начвлима заузме став по коме свестан карактер привреде долази испред тржипгаих односа и да су закони тржишта y крајњој линији подређени оквирима које одређује план. Одговарајући на литање које смо поменули на почетку овог пасуса, мислимо да су y сваком случају y сукобу материјалне основе и нститудионалних оквира ови последњи они који су подређени материјалној основи из које проистичу и са којом ce y крајњој линији морају увек усагласити. To je логична последица ошптег односа друштвене основе и друштвене надградње, као закона који ce, иако ce односи на област друштвених кретања, остварује снагом природних закона. Треба, после свега, напоменути да je цело ово излагање имало карактер анализе унутрашње садржине и логичне усклађености система који Преднацрт дефинише, јер y њему није на систематски начин разматран друга аспект анализе система, његов однос према стварности. Са свог аспекта систем ce сада не би ни могао анализирати, јер ће тек разрада уставних начела која ће уследити y органским законима и, пре свега, функцжхнисање привредног и друштвеног система y стварном животу њему дати коначан облик и са тим све елементе који су потребни за овакав вид његове анализе. Сасвим je могуће да he елементи планског карактера привреде и свесности регулчсања привредних токова бити y реалном систему развијени управо на начин који смо y овим излагањима сматрали пожељним, унолико je он исправан, y ком случају би и указивање на извесне потенцијалне супротности које би ce систему могле појавити: на овом степену његовог дефинисања y Преднацрту Устава, што je било предмет ових излагања, добрим делом постало беспредметно. Међутим, како смо y првим истакли, Преднацрт Устава схватамо не само као најважнији правни акт већ и као документ који на теоријски •лачин дефинише друштвено-економски систем земље, одражавајући истовремено како степен развоја друштвеног и привредног развитка земље, као и степен развоја друштвених наука y њој. Прихватајући га као систем, сматрали смо за потребно да укажемо на ове могуће супротности система. To утолико пре што ће Преднацрт Устава Федеративне Социјалистичке Републике Југославије, као и Протрам Савеза комуниста ЈуТославије, уосталом, бити веома исцрпно студиран y многим земљама. Ta чињеница нас ставља пред двоструку одговорност. Пре свега чини нас одговорним пред свима за теоријске ставове које je Преднацрт заузео, a