Анали Правног факултета у Београду

210

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

с друте стране, чињеница да ће Преднацрт бити једним делом водиља за многе земље које y Југославији виде свог претходника, утолико што he оне извесне своје проблеме решавати, између осталог, и на основу теоријских ставова и праксе нашег система, чини нас посебно одговорним пред народима ових земаља. У том смислу, имајући y виду да по Преднацрту нови Устав треба да буде не само устав државе, већ и устав друштва y свим областима његовог живота, мислим да сви имамо не само право него и дужност да y његовом доношењу активно учествујемо. Моје излагање почивало je на таквом односу према Преднацрту Устава. Доцеит. др. Иван Максгсмо euh : Ja мислим да ce може ставити као начелна примедба Преднацрту Устава да je y њему изложен читав низ категорија y којима ce алтернативно разумеју економски, социолошки, правни w чак филозофски појмови. 1. О категорији рада. Категорија рада y економској теорији значи саму делатност, функцију радних маса, производњу економских добара или робе. Према томе, те функције ce друштво не може ослободити јер je функција производње природна нужност која ће то остати док rtocrojir човечанства и света. Према томе, кад ce каже „ослобођеае рада“ то je еа економске тачке бесмислица и мислим да je друг асистент Васић y праву. Л кад ce говори о филозофском појму ослобођења рада, онда je опет друг проф. Гамс y праву. A обојица .су y праву због тога што je вероватно Преднацрту Устава било немогуће раздвојити их без врло брижљивог разликовања појмова, или без 'неког допунског коментара који би прецизније дефинисао појмове с обзиром на њихова разнолика значења y појединим друштвеним наукама. Мислим да je y томе правцу далеко успелија наша творевина Статут Савеза комуниста y коме су привредни проблеми обрађени y посебној глави те je могуће о свима категоријама дискутовати као о економским категоријама: сваки друштвени однос значи економску категорију. У Преднацрту Устава чини ми ce да je те неспоразуме немогуће спречити, a нарочито y уводном делу где ce излажу ооновна начела. И y друтом и трећем делу имамо низ категорија које су непрецизно формулисане ако ce посматрају са економске тачке гледипгга, као што су ослобођење рада, друштвена својина, немогућност повратка иа било који систем експлоатације, итд. Ту ce упоредо стављају различите категорије, a читав дух, читава структура и смисао реченица врло je уошптено изражен ri не зна ce да ли ce она односи «а економско, политичко, друштвено... На пример, категорија јединства и једнакости права и дужности и одговорности које ce остварују радом je бесмислида y економском смислу речи, тј. да ce дужности.и одговорности остварују радом. Са економске тачке гледишта радом ce остварује доходак, рад je нужност за појединца и друштво као целине ... 2. Место и функција планирања. Ja бих ce сложио са ошптим ставом који je изнео друг асистент Вадић да нема извесне консистености y Преднацрту y вези са местом и функдијом планирања y систему, иако брижљива анализа чл. 11, 12 и 14 може да укаже да ce, ипак, одредила улога и функција врховних органа y планирању y федерацији.