Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

211

Истшга, није ce прецизно одредио однос између плана и тржишта, и није ce можда одредило оно што je друг Вацић дефинисао као основни атрибут социјалистичког друштва, наиме свесно планирање друштвених односа y економској сфери. Ja лично мислим да то није случајно што je то овако и дато, јер je чињеница да и Устав мора да изражава извесне противречности друштвене и материјалне y којима ce налази социјализам уошите, a посебно социјализам y нашим, југословенским приликама, Чшвеница je да je наш специјални тип социјалистичког развитка пошао једним пугем који je значио уједно и негапију оног привредног система и односа какви су ce развијали за тридесетак година y Совјетском Савезу, a који су значили негацију извесних начела y политичкој сфери, y економској сфери заштите основних права човека, И чињеница je да смо ми, тежећи новој формули, новим односима и иовој концепцији социјалистичког система пошли једним путем који je и историјски и теориски био потпуно неутрвен. Чињеница je да и y фази y којој ce сада налазимо ми нисмо решили све проблеме ове историјски нове варијанте социјалистичког система. Наиме наш систем je природно и нуашо дуалистичан и противречан.Он ce креће између захтева да ce задовоље извесна .права човека која произилазе из марксистичког хуманизма и захтева да ce штите извесни приндипи који припадају било друштву као целини било привреди као целини. Ja мислим да основни проблем нашег система није y томе што није довољно наглашена улога свесне активности и плана него y томе што ми нисмо 'нашли прецизнију форму и принципе да укажемо на који начин ce свесна активност повезује са врло прецизираним циљевима социјалистичког развитка. Оно што нам данас по мом мишљењу и што дефинише социјапизам, то није свесна активност y привредној делатности. Извесних елемената планирања и свесне активности наилазимо, као што je приметио друг Вацић, и y капиталистичким земљама. Јер и тажо има итекако свеоне активности, јер и тамо ce појављује свесна активност не само y облику државе интервенције y привреди већ и међу односима појединих друштвених група и слојева. Па ипак кажемо да то није социјализам него да je то државна интервенција y привреди, или институционална интервенција дрЈчптвених класа и група. Данас je све јаоније да je повезивање свести и планирања само један атрибут содијализма, a други атрибут социјализма су други циљеви еоцијалистичког развитка, који имају не само своју економску страну, већ имају и филозофску, правну и политичку страну. Мислим да je то тренутно проблем који није могао бити дефинитивно решен y Преднацрту Устава зато што није био решен ни y нашој пракси. Питања на који ћемо начин прецизирати социјалистичке циљеве, шта ми хоћемо y економској политици:, niTä ми хоћемо y сфери лвудских односа да постигнемо, како ћемо те врло одређене циљеве да повежбмо са институционалним оквирима нашег привредног и друштвеног плана. Ми заиста истичемо y центар нашег друштвено-економског система једну личност која није више homo oeconomicus нето homo socialis, једног човека кога хоћемо да изграђујемо, који треба да буде слободан, несме-