Анали Правног факултета у Београду

212

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тан и неспутан y своме развитку. Међутим, таква концепција нема join сво ЈУ довољну иодлогу y институционалним и екхнаомским оквирима y којима ce ми крећемо. Отуда су извесне противречности између интереса појединаца и интереса друштва као целине, између интереса привредних организација, фабрика и друштва као целине. 3. Еконолска политика на дуг рок, На трећем месту желим да истакнем да није прецизније одређена наша економска политика на дути рок y једном периоду који сигурно неће мењати -за наредних низ година. Није дефинисана економска политика, према томе нису дефинисани циљеви привредне делатности за један дужи период, a кад они нису дефинисани, онда све институционалне и друге организационе мере које ce предвиђају y Уставу су извесни правни оквири чија je садржина одговарајуће недовољно одређена. He стоји, на пример, y Преднацрту Устава да je циљ наше привредне политике y следећој епоси да ce оствари привредни развитак y једној одређеној стопи пораста, рецимо, 10 —15% годипш.е или не стоји да je наш курс да остваримо y будућем периоду мави привредни развитак, да бн остварили једну сталност y расподели дохотка, већи обим личне потропгње. He стоји да je наш основни проблем данас да смањимо већ врло велике диспропорције прлвредног развитка појединих наших крајева, итд. Сваки од ових цил>ева би захтевао, ако би био формулисан као конкретан циљ друштвено-економске политике, одређени тип планирааа, одређену привредну политику y области цена, трошкова, раеподеле дохотка, итд. И онда би можда требало да нађу y Уставу друтачију форму лацију. Овако, са једном, по мом мишљељу доста апстрактном, категоријом човека, иако хуманитарном и социјалистичком концепдијом, очигледно je да су све мере да ce једна таква личност оствари мање или више апстрактног и формалног карактера. Тако да ce не може дискутовати о практпчној вредности тих мера који ми предвиђамо, јер та дискусија ништа нарочито не каже. Очигледно да кад формулишемо мисао да федерација има за задатак да обезбеди ошпти правац привредног и друштвеног развитка, основне односе y расподели друштвеног производа, да то мало значи уколико не знамо какве су делпмично пропорције те расподеле које ми очекујемо да остваримо y следећој фази развитка. 4. Однос тржишта и плана. —• На крају бих хтео да кажем да и y економској теорији и y економској пракси питан>е односа између тржишта и плана није до данас решено и према томе да би било нереално тражити да много прецизније елементе о томе садржи наш будући Устав. Неке чињенице и искуства стоје: да потпуно слободно y условима какви нису постојали ни y либералном капитализму, што називамо слободном конкуренцијом, представља свакако негацију планираша, Потпуна елиминација тржишта и увођење централизованог планирања какво смо ми донекле имали y административном планирању, и какво су имали Руси y једном дугом периоду свога развоја, такође значи негацију „плажграња“