Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

213

социјализма y смислу обезбеђења интереса било радничке класе y целини било појединачног човека. Негде je решење на средшта. To je готово све што данас знамо. Ми треба да имамо извесне елементе тржишта, нарочито y оквиру сектора потрошних добара и треба да имамо приндипе који he омогућити максимирање личних интереса и учешћа појединаца y производном процесу и расподели добити. Али, с друге стране, ми треба да имамо, и то стоји, ja не бежим од те речи јер не мислим да je то систем административни већ да je то систем економски, више ценгрализовано усмерено диритовање привредом које треба да обезбеди основне задатке содијалистичког развитка. Остаје да ce види које. Јер то je претпоставка, по мом мишљењу, било каквог планнравва које има социјалистички карактер. Јер социјалистичко плаиирање није само свесно плашфање него и планирање за социјалистичке друштвене односе који могу с обзиром на специфичност постојећих услова, да ce посредством плана различито остварују. Према томе да ли ми желимо да регулишемо проблем расподеле дохотка или да усмеримо бржи развитак наше земље зависиће и степен ценгрализованости планске акције федералних органа y таквом једном еистему. Ако ми сматрамо да y нашој перспективи за следећих десет до петнаест година треба да остваримо стопу пораста друштвеног производа који неће прелазити 3—5%, нама више централизованог планирања, по моме мишљењу, не треба. A ако сматрамо да je наш привредни развитак спор и да je питање заосталости наш основни економски проблем, онда стопа пораста мора бити далеко већа a централизованије планирање je нужни имперагив. У Преднадрту Устава, по моме мишљењу, та питања нису решена a требало би да нађу места y њему.

ДИСКУСИЈА О ПОЈМУ „ОСЛОБОЂЕЊА РАДА“

Асистент Александар Вацић: Ослобођење рада, no општем значају којим ну je y Преднацрту дат, последицама на друштвено-економске односе које из њега произилазе, као и по учесталости којом ce јавља y Преднацрту Устава и дискусијама које ce око н>ега воде, представља свакако једну од најзначајнијих начела новог Устава. Због тога свакако заслужује да ce и на овој дискусији о њему каже неколико речи. И површна анализа текста Преднацрта показује да je реч о једној веома сложеној категорији чија ce садржина не може схватити само на основу етимолошког значења употребљених израза. До правог смисла и значења ослобођен»а рада може ce доћи само пажљивом анализом уставних одредаба, при чему треба да ce утврде пре свега оквир и садржине ослобођења о коме je реч, односно да ce утврди, прво, о чијем je ослобођењу реч и друто, да ce утврди y чему je садржина тог ослобођења. Морам да признам да мени садржина овог појма није одмах била сасвим јасна, што може бити последица моје заинтересованости пре евега за