Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

214

економско a мање за политичко и социолошко значење тога појма. Због тога сам одредбе y којима ce овај појам помиње, као и делове реферата друга Кардеља о ослобођењу рада прочитао са посебиом пажњом. Моја запажања y вези са тим појмом су следећа. Ослобођење рада, као што je познато, истакнуто je као једно од начела социјалистичког друштвено-економског система, појавЈвујући ce као један од елемената који чине „неприкосновену основу положаја и улоге човека: „Ослобођење рада, које ce обезбеђује укидањем најамних односа и стварањем таквих друштвених односа y којима радни човек одлучује о обнављању и проширивању материјалних услова свога живота, рада и напретка, као и свестраним развитком производних снага усмереним и усклађеним друштвеним планирањем y коме учествује и сам радни човек и који служи таквом његовом положају“ Преднацрт Основна начела, 11, став 4). Beh ова одредба начела Преднадрта даје елементе на основу којих ce може доћи до извесних закључака о оквирима и садржини овог појма, али ce мора признати да сам термин „ослобођења рада“ још увек није довољно јасан. Посматрајући га са економског аспекта мислим да са становишта прецизности изражавања овај термин није најсрећније изабран. На овакав закључак упутила ме je анализа оних делова реферата друта Кардеља који ce односе на ослобођење рада, из кога ћу навести само неколико места. Пре свега y делу реферата који je посвећен основним друштвеноекономским покретачким снагама социјалистичког напретка као први међу факторима који Сачињавају ове снаге истиче ce интерес ослобођеног рада, подразумевајући под тим „материјални, социјално-политички, културни и духовни интерес човека на радном месту, човека који равноправно одлучује како y производњи и раду, тако и y расподели [...]“ (Преднацрт, с. 84—85). Из овог текста произилази да ce под ослобођењем рода y ствари подразумева ослобођење човека <на радном месту, односно радних људи. На исти закључак упућује и следећр! став о овом питању, где ce значај ослобођења рада за социјалистичко друштво упоређује са значајем који je за буржоаско друштво имала приватна својина. Наиме, по том ставу „Камен-темељац социјалистичке државе и социјалистичке демократије прелазног периода je, међутим, ослобођење рада од сваке експлоатације и од сваког најамног односа“ (с. 85). Очигледно je да ce овде под радом y ствари подразумевају произвођачи или радни људи уопште, будући да y економском смислу речтр само човек може бити експлоатисан, као што само човек може бити y најамном односу. Овакав смисао по нашем мишљењу имају и ставови о ослобођењу рада y оквиру излагања посвећеном друштвено-економском уређењу. У том делу реферата ce каже: „Према томе, ако y Преднацрту Устава говоримо о слободном раду или ослобођењу рада, онда при томе, наравно, не мислим на постојање апсолутне слободе y садашшим условима нашег друштва, нити да je процес ослобођења рада завршен, него само на то да je радни човек ослобођен експлоатације и бирократско-етастичке самовоље [...]“ (Преднацрт, с. 96). Најзад, извесне елементе за доношење закључка о садр?кини појма ослобођење рада налазимо мало даље, где ce