Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

215

после објашњавања нужности постојања извесних централизованих друштвених функција указује да су оне пре свега „одраз, оквир и средство оних односа што настају y друштвеној бази «а основу ослобођеног рада, односно самоуправљан>а радних људи [...]“ (с. 97). Сва ова наведена места дају нам више елемената на основу којкх би ce могло доћи до прецизније представе о појму ослобођење рада. Што ce тиче првог питања које смо y вези са њим поставили, питање оквира овог појма, из наведених места излази недвосмислен закључак да ce ослобођење о коме je реч односи на раднике, произвођаче или, што je тачније, на радне људе уопште, тако да употребљени израз рад y ствари има преносно значење, означавајући радничку класу, одиосно радне људе уопште. Иначе, уколико бисмо остали на економском појму рада, који je мени најближи, мцслим да ce y том случају израз ослобођење рада не би могао прихватити. Наиме, рад ce може схватити као трошење људске радне снаге y процесу рада y коме ce троше и други, материјални елементи, или ce може схватити као утрошена и y производима опредмећена радна снага, као опредмећен рад. (Овог момента није битна подела рада опредмећеног y једном производу на пренесен и новододати рад, те je стога ни не узимамо y обзир.) И једно и друго значење je такво да ce из аега не може ставити термин ослобођење —• процес производње he увек укључивати y себе трошење људске радне снаге, као што ће ce, посматрани са тог аспекта производи људског рада увек моћи дефинисати као резултат рада, односно опредмећен рад. Схваћен на овакав начин рад ce никад не може ослободити. Због тога као једино могуће значење термина рад y појму ослобођење рада остаје оно које смо напред поменули, y коме рад y ствари значи синоним за радничку класу, произвођаче или радне људе уопште. Уколико je то значење, које je no нашем мишљењу једино и прихватљиво, управо оно које су му редактори Преднадрта хтели дати, сматрамо да тај израз није довољно прецизиран јер ce из њега самог не.може доћи до његових оквира ни садржиие. Уосталом, сматрамо за потребно да напоменемо да je формулацију „ослобођење рада“ својевремено критиковао и Маркс y Критици Готског програма. Наиме, чл. 4 овог програма je предвиђао: „Ослобођење рада мора бити дело радничке класе y односу према којој су све остале класе само једна реакционарна маса.“ Критикујући овај став Маркс каже: „Прва строфа узета je из уводних речи Статута Интернационале, али je „поправљена“. Тамо ce каже: „Ослобођење радничке класе мора бити дело самих радника“, овде, напротив, „радничка класа“ има да ослободи —■ шта? „рад“. Нека разуме ко може“ {Критика Готског програла, Београд, 1950, с. 25). Толико о оквирима овог појма. Што ce тиче његове садржине, изложени ставови омогућују нам да до извесних закључака дођемо и y том погледу. Из њих ce види да ce ослобођење рада може дефинисати прво на иегативан начин y ком погледу ce ослобођење рада (радничке класе, радних ЛјУди) појавл.ује као укидање експлоатације и најамних односа сваког облика, као и отклањанзе сваке „биркжратоко-етатистичке самовоље." Негативно дефинисано ослобођење рада, дакле, представља уки-