Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

216

дање оних граница слободе и афирмације човекове личности: које су пореклом из ранијих друштвено-економских система или су производ специфичних деформација које ce јављају y првим годинама изградње социјализма. Позитивно дефинисано ослобођен>е рада (односно радних људи) представља y ствари самоуправљање радних људи y свим областима друштвеног живота, пре свега y области материјалне производње, односно такав положај радног човека y коме он „равноправно одлучује како y производњи и раду тако и на расподели“, чиме ce процес производње од управљања људима претвара y управљање стварима. Закључак ових излагања био би да појмови „ослобођен>е рада“, „ослобођен рад“ и „слободан рад“ нису најсрећније изабрани јер не изражавају тачно садржину коју треба да изразе. Имамо утисак да су редактори Преднацрта желели да њима сажму y један израз садржину која ce иначе могла формулисати само на описаи начин, и да су стога, идући за општошћу, обухватношћу термина изгубили y прецизности и јасноћи. Због тога сматрам да би можда било повољније решење да ce на појединим местима y Преднацрту употребљен израз „ослобођење рада“ замени изразом који je шири али прецизнији, утолико што би непосредно указивао на садржину која ce y реферату друга Кардеља види далеко јасније него y тексту Преднацрта. Тако ce, на пример, израз ослобођење рада y основним начелима Преднадрта (Основна начела, 11, ст. 4) може сасвим заменити изразом ослобођење радних људи, ослобођење радног нахкзда или неким сличним, a мислимо да не би било непремостивих тешкоћа да ce то учини и на осталим местима. Проф. dp. А. Гамс: Што ce тиче „ослобођења рада“, о коме je говорио друг Вацић, мени ce чини да je Маркс много говорио о ослобођењу рада. Додуше, он je о томе више говорио y својим тзв. раним радовима, Касније ce маље бавио тим проблемом. Са филозофског гледшпта посматрао јасно je шта je он под тим ослобођењем рада хтео да каже. Кад je говорио о својини y својим раним радовима он je истакао условљеност настанка класног друштва од својине. Тај моменат je настао онда кад ce рад одвојио од средстава за производн>у. Асистент Вацић: Ja ce не бих могао сложити са фк>рмулацијом по којој ce рад одваја од средстава за производњу. По мом мишљењу, то може имати само преносно значење, односно означавати да j© произвођач одвојен од средстава за производњу a то ce своди на оно што сам раније рекао, да ce под ослобођењем рада y ствари подразумева ослобођење радничке класе, произвођача или радних људи уопште. Проф. др. Гамс: У првобитној заједници власник je сам радник који ради својим средствима за производњу. Доцније онај који ради ’Hiije власник. У том смислу ce одваја рад од средстава за производњу. Асистент Вацић: Мислим да je правилније рећи да je одвојена својина над средствима за производљу од произвођача, пошто je рад увек спојен са неким средствима за производњу. Другим речима, садржински посматрано, функција произвођача и функција власника на средствима