Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

колико година. Велики број тих држава су у немогућности, чак и после добијања независности и примања у чланство ОУН, да приступе многим од уговора од општег интереса и поред своје жеље да буду чланице разних уговора, које би им омогућиле да равноправно учествују у међународном животу. Неки од чланова Комисије из ових земаља подвлачили су готовост влада својих држава да чак пређу и преко чшьенице да оне нису биле консултоване приликом стварааа тих конвенции а, да у тим конвенции ама врло често сусрећемо одредбе које чак и не одговарају у пуној мери њиховим интересима, али да су оне ипак вољне да приступе таквим конвенцијама да би подвукле своје учешће у примени међународног права. Проф. Елијас ( Eliyas , Лагос) указао je да многе нове државе зато, што нису чланице ових Конвенција и што то не могу постати ако им се не омогући приступање, не могу ни користити могућност из тих конвенција да траже сазивање механизма за гьихову ревизију, jep je то право задржано само у корисг држава које су чланице конвенције. Још већу нелогичност он и проф. Несу ( Pessou , Дахомеј) показали су указивањима да су неке од територија, које су добиле статус независних држава, у погледу 1 међународног права у горем положају после своје еманципације, од оног у коме су биле као коло ни ј алии поседи. Колонијална сила ко ja их je држала, као чланице конвенција, могла je путем колонијалне клаузуле да осигура н.ихову примену и на те територије. Еманципацијом нове државе нису увек у стану по правним клаузулама из уговора да задрже да снази у погледу своје територије те уговоре нити да им приступе. Зато je за те новостворене државе од особитог интереса да им се призна право на приступање међународним утоворима од општег знача) а. Ако се то не. учини, према ньима би се чинила дискриминација и оне би биле, и после признате независности, у многоме искључене од могућности примене општег режима међународног права. Проф. Шабтеј Розен (Shabtei Rosenne, Јерусалим) указује на тешкоће које има Израел у овом погледу што се тиче оних уговора који су били заюьучени под окриљем Друштва народа. Према Резолуцији Генералне скупштине ОУН (Лондон, 1946), нова организација није преузела функције Друштва народа у погледу оних међународних уговора за ко je није донета посебна одлука Генералне скупштине да их преузима. За низ уговора ОУН ни je донела никакву од луку и они су остали на снази између држава ко je су им приступиле по режиму Друштва народа. Израел je непосредно заинтересован да у многим од тих конвенција учествује jep оне представљају у великом броју позитивна правила међународног права. Да би ушао у уговорне односе по тим Конвенцијама Израелу остаје једина могућност да добије изрични пристанак од свих држава учесница у тим конвенцијама и то непосредним додиром ван сваке међународне организације. Практично, због политичке констелације (на пример, однос са арапским државама) Израелу je немогуће да то оствари. Да ли то треба да значи да je он осуђен да у погледу материја регулисаних тим конвенцијама буде ван правила међународног права? Као што видимо борба између права на слободно ' бирање уговорних партнера држава које већ припадају уговору и општег права свих држава.