Анали Правног факултета у Београду

228

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je пресуду првостепеног суда укинуо али je погрешио у разлозима због којих je поменуту пресуду укинуо. Наиме, Врх. суд je пресуду морао укинути управо и у првом реду зато што je недостајала основна претпоставка 2. Утицај одвојеног живота брачних другава на постојање брака. Према схватању првостепеног суда „[...] брак између тужитеља и гьегове покојне жене фактично није постојао Сходно томе свои схватагьу, суд je и применио правило из чл. 19 Зак. о застарелости потраживавьа, које наређује: „Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од када je оштећеник дознао за штету и за лице које je штету учинило. У сваком случају ово потраживање застарева за десет година од дана када je штета настала.“ Међутим, примена овог правила у датом правном случају не долази у обзир. До ње je дошло услед погрешне оцене првостепеног суда чињенице постојања брака као и нетачне примене одговарајућих одредаба Основног закона о браку. Правно мишљење првостепеног суда да je за постојање брака нужна стварна заједница живота није основано. Оно се не заснива на важећим правним прописима. Не може се из чиньенице да брачни другови не живе заједно (без обзира на то има ли до њих или само до једног од н>их кривице или, пак, нема) извести закључак да брак самим тим не постоји. Из текста ОЗБ види се да је| брак правна установа која може да престане само под законом одређеним условима. Према чл. 55 тога закона, брак може престати на један од следећих начина: 1. смрћу једног брачног друга, 2. проглашењем једног брачног друга умрлим и 3. разводом брака. Фактично непостојање брачне заједнице није дакле начин престанка брака. Како се из образложења првостепеног суда види, под фактичким „непостојањем брака“ суд подразумева одвојен живот брачних другова. Ако je тако, онда одвојеност живота није разлог престанка брака. Она може бити узрок за развод брака, али никад сама за себе већ у садејству са другим правно релевантним чињеницама. Она се појављује некад као могућа последица узрока за развод брака (поремећеност брачних односа) или као саставни део узрока за развод брака (напуштање брачног друга). Само у овом другом случају одвојен живот je узрок за развод брака, али и тада ако има одређене квалификације (злонамерно и неоправдано напуштање). Дакле, одвојен живот'сам по себи не повлачи престанак брака, нити мења било што у правним односима између брачних другова (5). Пошто je брак у конкретном случају) престао да постоји тек смрћу једног брачног друга, то и правила из чл. 19 Зак. о застарелости могу се примењивати тек од дана када се тај догађај десио. Пре тога, упркос чињеници одвојеног живота брачних другова мора се применили чл. 24, ст. 1, поменутог закона по коме: „Застаревање не тече: 1. између брачних другова; [...]“.

(5) Др. Михаиле Константиновић; Развод брака због дуготрајног одвојсног живота и право разведеног брачног друга на издржавагье, „Анали правног факултета у Београду“, октобар новембар, 1956, с. 479 и сл.