Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

245

права народних демократа ja. Док се у народним демократијама о питаньу правые способности одлучује према lex partiae, у совјетском праву примењује се lex domicilii у односу на лица ко ja живе у СССР-y, a lex patriae у односу на совјетске грађане који живе у иностранству. Много простора посвећено je питакьу о држави као субјекту права, односно као субјекту међународноприватноправних односа., Имунитет државе схвата се врло широко чак и тада, ако се држава појављује као субјект имовинскоправних односа. Сматра се, да се на државу ни тада не може применити страж? право и да држава и даље ужива дипломатски, судски, извршни и порески имунитет. Прелазећи на један од централних проблема у међународноприватноправној литератури народних демократија, на проблем национализациие, аутор подвлачи да треба строго разграничити појмове национализације, експропријације и конфискације. Интерпретирајући детаљније ова схватања у народним демократијама, писац износи мишљење, да je национализација универзална сукцесија и да нема казнени характер. Признање национализације не може се ускратити ни позивањем на „ordre public“, јер „ordre public“ по аутору може само конзервирати једну постојећу правку ситуацију, али не може успоставити једну ситуацију, ко ja je престала да постоји. Посебно поглавље аутор посвећује питањима ауторског права и права индустријске својине. Разрађујући владајуће мишљење у народним демократами писац истине, да je националност ауторског дела независна од националности аутора ауторско дело везује се за државу где je први пут објављено. Супротно томе, националност патента или жига везује се за националност проналазача, односно носиоца. Говорећи посебно о научностручној сарадњи и о споразумима о тој сарадњи закључених између члашица СЕВ аутор истиче као основно начело ових споразума бесплатност узајамне помоћи накнађују се само стварни издаци. У онштој проблематици облигационог права писац ce највише задржава на анализи схватања аутономије воље у европским народним демократизма. Дискусија се води око тога, да ли je аутономија воље колизионе или материјалноправне природе, тј. да ли се ту ради о некој нарочитој врсти тачки везивања, или се ради само о „посредном одређивању деј става ххравног посла“. Подвлачи се, да решење овог проблема има ванредно далекосежне последице. Ако je найме аутономија воље колизионе природе, онда она обухвата и когентно а не само диспозитивно право; могуће je тада узети у обзир и фиктивну или презумтивну вољу странака; може се прихватити упућивање итд. У теорији и пракси народних демократија постоје велика размимоилажекьа по овим питаньима. Ипак, већи број присталица има теорија о матери ј a лноправној природи аутономије воље, што je дошло до изражаја и у „Општим условима за испоруку робе“. У области спољнотрговинске купопродаје, спољнотрговинског превоза и платних односа у спољној трговини аутор полази од принципа да треба разликовати: а) међусобне односе европских народнодемократских држава, б) односе између европских народних демократија и народних демократија Далеког истока, в) односе између народних демократа ja и буржоаских држава. У међусобним односима европских народних демократија поста je неколико ванредно значајних споразума. То су пре свега „Општи услови за испоруку робе“, затам билатерални споразуми о робном промету уз ко je су обично придодати и платни споразуми, двострани и мултилатерални клириншки споразуми, „Међународни споразум о превозу робе“ (СМГС) и други. Након приказа ових споразума и конвенција, аутор истиче, да они у великој мери доприносе олакшању и сигурности промета. По схватању аутора, највећи проблем у регулисању равноправних односа са страним елементом представља непостојање јединствене дефиниције радног односа. У даљој анализи, аутор долази до закл>учка, да у овом домену одлучујућу чињеницу гфедставља lex loci laboris, изузев ако рад који се има вршити у страној држави потиче из радног односа насталог