Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

VI МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА УПОРЕДНО ПРАВО (Хамбург, 30 ју Л 4 август 1962). Сваке четири године Међународна академија за упоредно право организује своје конгресе који по темама које се на њша дискутују као и по броју и именима учесника представљају данас свакако један од највећих скупова и сусрета правника и правые мисли целога света. Академски и Слободан дух који карактерише ове, конгресе био je и јесте основ њихове високе репутације, угледа и плодности научних резултата њиховог рада. Овај, шести по реду Конгрес одржан je у Хамбургу од 30 јула до 4 августа 1962. Правый факултет Универзитета у Хамбургу и Max-Planck- ов институт за страно и међународно приватно право били су, уз Академију, организатори конгреса. Дати одену рада Конгреса доста je тешко с обзиром да генерални реферати нису били публикованы, тако да су учесници тек у току рада сваке од комисија могли да се упознају са ставовима и научным закључцима до којих je, на основу националних реферата, дошао главки референт. Овај je морао да у увек недовольном временском периоду изложи основне ставове и закл>учке до којих je дошао иако не баш сасвим унапред припремљен на једно такво излагане. Но како су главки референты по правилу били веома познати правници, то су они ову изненадно им поставльену дужност са доста успеха и умешаности обавили и у многоме допринели -да се за рад у комисијама много не осети недостатак унапред штампаних реферата. Ако занемаримо овај недостатак, мислимо да се на основу података о темама и учесницима, као и на основу 1 личних утисака може дати једна општа оцена рада и резултата Конгреса. И овај Конгрес je био карактеристичан по великом броју тема (36) које су, подељене у четири основне секције, разматране у току 4 дана и дискутоване у 19 комисија. Веома дуга листа тема којима се Конгрес бавио морала je силом прилика а у жельи да буду задовољени различите, некад чак и архаичны интересы, да садржи и сасвим незанимљиве и неактуелне теме, о чему сведочи не само број референата који се одазвао да поднесе националне референте за такве теме (2, 3 или 4 национална референта), већ и учешће конгресиста, како по броју тако и по дискусији, у раду комисија које су се бавиле таквим питањима (пример: појам „ auctoritas “ канонски у односу на закон, обичај и узасне, појам, својине у канонском праву). Насупрот овоме, стоји велики број актуелних и интересантних тема о чему сведочи, да употребимо исто мерило, број припремл>ених националних реферата као и учешће конгресиста у току рада сваке комисије која се бавила овим темама. Без намере да набројимо све такве теме, наводимо само неке; Природа општих правних принципа (24 национална референта), Проблем кумулирања уговорне и деликтне одговорности (25), Утицај јавнов права на приватну својину на непокретностима (16), Улога судије у руковођењу грађанским судским поступком (25), Контрола статута акционерских друштава (30), Правке гаранције права на рад (18), Кривично право и кривични поступай у области друмског саобраћаја (20), Важење међународних уговора у интерном праву (20). Поред ових тема треба истаћи још: Правила административна организације великих градских насеља (13), Критички преглед материја које су биле предмет остварења или покушаја у цшьу унификације права (12), Последице јачања улоге државе на међународно приватно право (8), Границе између административног регулисања и кривичног кажњавања у области проституције и подвођења (11).