Анали Правног факултета у Београду

268

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако се напред изнетим подацима додају још само два броја 36 генералних реферата и 403 национална, чини се да се може имати довољна представа о величини овога Конгреса, обиму и интересу његовога рада. Иначе целокухши той Конгреса протекао je у духу апсолутне толерације научне мисли и изражаја, колегијалности и међусобног поштовања. Лични додири, веома корисна форма за зближавана били су веома бројни. Највећи део (преко 400 учесника) био je из европских држава, мада je запажен и знатан број учесника из америчких, посебно јужноамеричких држава. На Конгресу су узели учешћа и правници из социјалистичких држава, и то како рефератима, тако и личним учествовањем на Конгресу. Пет главних референата били су из ових држава. Југословенски правници су такође узели учешћа на овом Конгресу. Као главки референт, проф. др Андрија Гаме поднео je реферат о теми „Утицај јавног права на приватну својину на непокретностима.“ Поред тога, југословенски правници су поднели 17 националних реферата о појединим темама. Ови реферати, објављени у издању Института- за упоредно право у Београду, били су запажени допринос успешном раду Конгреса. Јутословенски правници узимали су учешћа у току рада појединих комисија и својим ставовима и дискусијом доприносили свестранијем и бољем сагледавану појединих проблема на којима су се учесници у раду појединих комисија посебно задржавали. У току рада Конгреса одржане су две седнице Академије на којима су разматрана нека питана везана за организована будућих конгреса, и указано на извесне пропусте у организации овог (посебно je критиковано нештампане генералних реферата). Пошто je смрћу проф. Луја Мија (Louis Milliot) остало упражнено место председника, за новог председника Међународне академије за упоредно право изабран je проф. Луј Фредерик (Louis Frédericq), познати белгиски правник.

Д. Митровић

САВЕТОВАЊЕ О НАУЧНИМ ИСТРАЖИВАЊИМА И НАСТАВИ НАУКЕ О МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА (одржано на Правном факултету у Новом Саду 25. септембра 1962). Наука о међународним односима je већ дуже време предмет интересовања научних крутова у нашој земљи. У току прошле. и ове школске године материја коју она обухвата нашла je места и у наставним програмима низа високошколских установа. Услед тога се указала потреба да се измене досадашња искуства у раду, погледи на садржину и методе научних истраживаньа и наставе, као и да се координирају напори у даљем раду у овој научно) дисциплини. Зато je поздравлена иницијатива за сазивање неформалног састанка стручњака из ове области који je у организации Правног факултета у Новом Саду одржан 25 септембра 1962. Под председништвом академика Милана Бартоша, састанку су присуствовали представници Српске академије науке и уметности, правних факултета у Новом Саду, Љубљани, Загребу, Сплиту и Приштини, Института за међународну политику и привреду и Високе школе политичких наука у Београду. Прва тема разговора je била размена мишлења о појму и садржини науке о међународним односима. После уводног излагања проф. др Александра Магарашевића који je дао широки преглед доктринарних схватања, присутни су се сложила да науку о међународним односима треба најшире схватити, као науку која проучава свеобухватно међусобно деловање узрока-услова који су од утицаја на обликовање међународних односа, а нарочито фактора који утичу на њихово кретање, на њихово ствара;ье и укидање, и резултате који из тог кретања проистичу. Затим je дискусија вођења о потреби предавања и обраде науке о међународним односима као посебне науке. Заједничко je гледиште, које je