Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

271

У оквиру 81 сесије као њен неслужбени део одржане су и две јавне дискусије, једна посвећена проблемима расних односа и путевима за њихово решавање у САД, а друга посвећена различитим аспектима евроиене интеграције кроз Заједничко европско тржиште (ЗЕТ). Дискусијама су присуствовали скоро сви учесыици Семинара a највећи део je у њима и активно учествовао. У првој дискусији, коју je уз помоћ осталих наставника водно проф. Ван Алштајн, указано je на разноврсност видова проблема расних односа, при чему постизање ефективне правке једнакости представља само први корак на путу ка постизању потпуне једнакости у области привредног, политичког, културног (просвета и школства!) уметничког и уопште друштвеног живота, која се може остварити само уз један организован напор ка елиминисању дискриминације у свим овим об ластима. Референта за другу дискусију, за чије су одржавање иницијативу дали учесници из С. Р. Немачке, од којих je један правни саветник у једној од комисија Евроатома (External Relations Division Evroatom Comission), били су no један учесник семинара из С. Р. Немачке, В. Британије, Швајцарске, САД и Југославије. Излагање рефераната као и касније дискусије појединих учесника показале су да међу учесницима семинара из различитих западних земаља постоје значајне разлике у погледу односа према ЗЕТ. При том je најватренија подршка овог тржишта до лазила управо од иницијатора дискусије, од којих су поједини изражавали мишљење и наду да економска интеграција представља само прву фазу на путу ка постизаньу политичке интеграције и ишли тако далеко да ЗЕТ по пореклу везују чак за идеју уједињења Европе под Карлом Великим, док су други без устезања изражавали мишљсње да je европска интеграција питање одржања западног света. Крајње негативан став према ЗЕТ заузео je, на пример, дискутант из Швајцарске који je без устручавања изјавио да не постоји ниједан од елемената са којим представници С. Р. Немачке пледирају за оснивање ЗЕТ; ни у потпуности исти привредни систем, ни заједничка култура, ни заједничке традиције, акамоли таква идентичност политичких схватања која би омогућавала остварење политичке уније Kào другог ступња у интеграцији Западне Европе. Иступајући као референт и учесник дискусије из Југославије, али у своје име, као и остали учесници дискусије, уосталом, изразио сам мишљење да облик интеграције који се жели постићи ЗЕТ не сматрам позитивним, посебно с обзиром на садагшьу констелацију међународних односа, будући да ЗЕТ, иако превасходно економска организација, или би то требало да буде, у ствари почива на политичкој основи, тако да се у целини посматрано не може бранити ни економски ни политички. Економски, са становишта међународних економских односа, јер ће његовим формирањем светско тржиште бита дефинитивно разбијено на најмање четири сфере; заједничко тржиште, капиталистичке земље ван њега, економска сфера социјалистичког лагера и најзад неразвијене политички ванблоковске земље, које ће регионарна интеграција типа Заједничког тржишта неминовно упутити на извесно затварање њихових привреда, оријентишући их пре свега на друге неразвијене земље, што he као резултат свакако имати извесно успорење темпа њиховог привредног развоја. Ни политички се ЗЕТ не може бранити јер су његове штетне последице већ сада очигледне његово постављање на политичку основу води убрзаном погоршању односа и продубљавању јаза између Истока и Запада. Најзад, позивајући се на досадагшье историјске примере сличних интеграција других земаља изразио сам и мишљење да ће ЗЕТ вероватно довести до убрзаног привредног развоја кьегових појединих подручја, оних најразвијенијих, али исто тако и до извесне стагнације оних која су мање развијена. Са напоменом да je питање ЗЕТ у крајњој линији ствар земаља које у'кьега улазе, заузео сам став да ће на плану општих међународних, економских и политичких односа оно ван сваке сумње имати штетне последице, те да због тога не може имати подршку ни Југославије ни осталих неангажованих земаља која деле политична убеђења Југославије.