Анали Правног факултета у Београду

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Иако je највећи део времена и на предавањима и на семинарима био посвећен анализи различитих проблема права и правног система САД, како би се по нас лову сесије и намени Семинара и могло очекивати, наставници Семинара настојали су да у разматрању солуција примењених за решавање појединих правних проблема у правном систему САД, узму у обзир решеььа у правним системима осталих земаља чији су учесници били представљени на Семинару. Тако je студирање америчког права добрим делом добијало карактер упоредних студија. Сам план рада Семинара, који предвиђа посебно време за дискусије у оквиру наставе, омогућавао je и стимулисао такав карактер Семинара. У оквиру семинара на којима су били представљени југословенски учесници посебан интерес показиван je за облике решавања извесних економских и правних проблема у привредном и правном систему Југославије, утолико пре што друштвени систем Југославије почива на основама у потпуности различитим од оних на којима почивају системи земаьа из којих су остали учесници. На основу свега овога, ако подсетимо да су учесници Семинара махом испод 30 година, и да су многи од н>их тек одскора дипломирани правници, мислимо да je 81 сесија Семинара за америчке студије у Салзбургу кружила погодне могућности за међусобно упознавање и измену знања и искуства припадника млађе генерације правника европских земаља, као и могућности за размену мишљења о најразличитијим проблемима, од привредних, преко правних и политичких до културних и естетских.

Александар Вацић

ПОВОДОМ XXV КОНФЕРЕНЦИЈЕ МЕЋУНАРОДНОГ ПОМОРСКОГ КОМИТЕТА (CMI). Међународни поморски комитет (Comité Maritime International) ca седйштем y Брислу и ca основним задатком да преко својих чланова, поморских стручњака из читавог света, припрема и обрађује материал за будуће међународне конвенције из области поморског права, одржао je у Атини, у времену од 15—21 априла 1962, своју XXV Конференцију. На овој Конференцией узело je учешћа 20 националних Удружења за поморско право, међу којима и Југославенско удружење за поморско право под председништвом др. Владислава Брајковића, ред. проф. Универзитета у Загребу. На дневном реду који je био неуобичајено велики била су следећа питања: 1. Накнада штете у случају судара бродова; 2. Гарантна писма у вези са питањем неисправних („нечистих“) теретница; 3. Међународни режим трговачких бродова у страним лукама; 4. Регистрација бродова; 5. Координација Конвенције о ограничењу одговорности бродовласника са Конвенцијом о бродској хипотеци и привилигијама; 6. Стојнице, прекостојнице и Despach топеу (награда за уштеђено време приликом искрцавања односно укрцавања брода); и 7. Одговорност за превоз путничког пртљага. Досадашње конференције обично су се завршавале (мада то није правило) доношењем нацрта будуће конвенције који се достављао белгијској Влади да га она прихвати као свој и да сазове дипломатску поморску конференцију у Брислу, на којој 6и представници држава одлучивали о даjboj судбини поднетог нацрта. XXV Конференција CMI није довела никакав нацрт конвензије. Верујемо да je то из оправданих разлога: дневни ред je био и сувише широк а по садржају проблема и тежак и политички осетљив, тако да не би ни било препоручљиво било који од горњих проблема решити на брзину и без евентуалне консултације сваког националног удружења са својим надлежним органима. Но, независно од горњег крајњег резултата Конференције било би погрешно доћи до закључка да Конференција није имала никакав успех. Баш напротив. На њој су продубљена и приближена различита мишљења по многим горњим питањима за које ce, не без разлога, пре почетна Конференције веровало да се до споразума уопште не може ни доћи. Осим тога, сигурно je запажено да су нека пи-