Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАБНИ СИСТЕМ СХС

већ и против најширих слојева буржоазије без обзира на узроке и околности које су их изазвале,. јер, убрзане производив и пуна афирмација буржоаског поретка може да дође само кроз орговарајуће политичко уређене, тј. уз установе буржоаске демократа] е, а никако уз диктатуру владара (или било кога друтог), као преживелог облика владавине. Отуд je таква владавина, која je y конкретним случајевима била у супротности са кретанима епохе осуђена je на краткотрајно трајане, посебно, ако се има у виду, постојане и учвршћивање тада и једне велике срцијалистичке државе. Друти светски рат je ово потврдио. Даља одступања, ко ja су повукла искривљаване целог политичког система постављеног Видовданским уставом нарочито део о правима грађана испољила су се, прво, y крајњој нестабилности режима, а затим, у потпуној небризи према социјалним проблемима, и краља и в лада, нарочито према положају индустријских радника и сиромашыих сељака. Владе, које су се сваки час смењивале уствари пиони у рукама владара за време својих краткотрајних владана (од два до, највише, шест месеци, пошто их се сменило 39 за 20 година), мало су бринуле о унапређењу производље и побољрзану материјалног и социјалног'положаја ових слојева, чак и у најтежим околностима у којима су се нашли после завршетка рата. А кад би се поставило питање одговорности влада пред парламентом и пред друштвом за разне шпекулације животним намирницама, за све веће ангажовање влада (појединих министара) у привредним пословима, у којима су се згртали милиони на рачун народа, кад би се истакло питане корупције и захтевало да влада сноси одговорност, крал» je готово увек распуштао скушытиыу, пошто je и сам био умешан у исте или сличне послове. Радничка класа не само што je деградирана на на j ниже економске и друштвене позиције, већ je спречавана у коришћењу и својих основних политичких права, наводно загарантованих уставом и законима: радничка партија je забранена, радниди су спречавани од стране полиције да излазе на изборе, штрајкови су растурани војском, а у раднике се пуцало чак и из топова (у штрајку Хусинских рудара), а парламенат je распуштан и у сваком оном моменту кад би се демократска јавност побунила против режима полиције према политичким кривцима, итд., итд. У крајњој линији, и цео систем самоуправе употребљаван je за спровођење диктатуре владара и уских буржоаских клика, a најмане за решавање битних проблема. локалних заједница. Иначе, јасно je да се политичке тежне ширих народних маса, посебно пролетариата, не могу реализовати у буржоаском друштву у том смислу што би се радничкој класи омогућило да, према месту које заузима у произведши и својој бројчаној надмоћности у развијенијој фази капитализма, утиче и на државне послове преко својих правих представника и у парламенту и у локалним телима, и тим утицањем омогући да се послови организују и воде у интересу народа преко фактичког реализована народног суверенитета па било да се ради о Енглеској или о некој другој буржоаској земљи. Или, тачније речено, тежне народа у буржоаском друштву, и при најбољим околности, реализују се само за онолико колико je неопходно да би буржоазија продужила свој век владајуће класе и одло-