Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Koje су онда разлике између самоуправа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у раздобљу од 1921 до 1929, и енглеских ако оне конституционално посматране изгледају скоро исте, и нарочито по томе што су', и у једном и у другом случају, инструменти буржоаске класне владавине? Ради се о томе да у свакој земљи постоје увек, мање или веће разлике између онога што се прокламује и онога што се примењује, па било о којој институцији да се ради. Зато се и степей институционализма и мери, и његова садржина одређује, према томе колике су и какве су те разлике. У енглеском политичком систему одступања од постављених принципа ишла су у том правду што се поетейено, на пример, код парламентаризма све више, истицао кабинет, односно, влада над парламентом, да у савремеыим условима улога председника постане превасходна. Исто тако и у систему самоуправа, где се радило о бдносима између локалних самоуправних и централних органа (графовија парламенат, влада) одступања су ишла у корист општег плана обезбеђења буржоаско-демократске владавине у том смислу што су политички захтеви подређених друштвених слојева параписани непрекидним, макар й незнатним, подизањем општег друштвеног стандарда, захваљујући и колонијама, иако je буржоаска класа у целини била заштићена, бар у најбитнијим својим интересима, и прекоових органа. Затим, како су посте јале и постоје две велике политичке партије, радикалнија je везивала за своје програме и знатан део пролетаријата, и у свим представничким телима успостављала се увек једна еластична и смењива скала власти, одоздо до горе, која je, као у једном ланцу, повезивала основне карике које су усмеравале развој капитализма као услова одржања буржоаског друштва, без обзира на број радничких представника који je у њима учествовао. Разуме се, посебне околности у којима се Енглеска учвршћивала као колонијална сила, затим и чињеница да се у Енглеској, до данашньег дана, све одвија „под окриљем историјских традиција“ допринеле су да се и у народу изграде мерила о битним и небитним стварима, тј. да се изгради читав један систем демократских установа и „слобода“ све до одсуства стајаће војске и централизоване полиције, потпуне слободе штампе (која може да напада владу и да исмеје вьеног председника), великог утица ja јавног мњења на политику и, уз то и моћи бирача да оборе владу, итд. али чија примена не угрожава постојећи привредни и политичка поредак. У краљевини Срба, Хрвата и Словенаца отступагьа, од уставом постављених принципа, ишла су у обрнутом правду, и не само посматрано у односу на енглеску праксу, већ поређено и са опште политичким кретањима тада у Европи, па и у осталом свету. Као што je познато, Први светски рат je однео три монархије са „самодржавл>ем“ царева (руског, аустро-угарског и немачког), а онамо где се монархија одржала њено постојање могло се правдати искључиво историјско-традиционалним разлозима. Отуд, истицање владаочеве власти у држави СХС после Првог светског рата, на начин како je то учињено, могло je да значи само наметање диктатуре сличне Мусолинијевој и Хитлеровој, које су се не само истовремено појавиле, већ су се и међусобно политички повезивале. А диктатура je увек уперена не само против интереса народа,