Анали Правног факултета у Београду

ПОКУШАЈ СИСТЕМАТИЗАЦИИ JE СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА

31

formelle dans l’État yougoslave, bien que les organes autonomes aient été élus dans le milieu bourgois, à savoir dans le milieu de la classe dirigeante. Cependant, telle quelle cette autonomie fut supprimée le 6. I. 1929, le parlement aussi, lorsque le roi Alexandre Karađorđević avait concentré tous les pouvoirs entre ses mains et qu’il avait institué la dictature du type profasciste. Les organes autonomes, pas même formellement, n’ont pas été prévus dans la nouvelle administration locale (division du territorire du Royaume en neuf banovines).

ТЕЗЕ ЗА ЈЕДАН ПОКУШАЈ СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

1. Мада су се социјална права као нова врста права човека и грађанина појавила већ у капиталистичком друштву, она нису ни карактеристична ни битна за буржоаски систем као такав. НЬихова права друштвеноекономска основа je социјалистички друштвено-економски систем, тј. друштвена својина и социјалистички начин расподеле дохотка. Она су према томе управ.о характеристична за социјалистички систем, и представљају основна и најбитнија права човека и грађанина у срцијализму. То je очигледно ако се има у виду чињеница да, на пример, право на рад представља услов и претпоставку осталих основних и битних права човека и грађанина. Јер лице које не може да оствари своје право на рад не може самим тим да оствари ни право на самоуправљање, ни право на расподелу друштвеног производа пошто у његовом стварању није ни учествовало, као ни изборно право члана радног колектива (активно и пасивно). Пошто су у социјалистички организованом друштву рад и резултат рада једина основа и мерило материјалног и друштвеног положаја човека а средства за производњу у друштвеној својини, то лице које не може да оствари своје право па рад остаје ограничено у својој правној способности и у свои материјалном и друштвеном положају. Социјална права у социјализму су према.томе, правом регулисан облик присвајања у целисходним облицима социјалних престација од стране радних људи као појединаца управо оног дела вредности произвола друштвеног рада који je, за разлику од капиталистичког система расподеле а сагласно начелима социјалистичке расподеле вредности произвола друштвеног рада, расподељен у друштвене фондове потрошње намењене неспособнима за рад (трајно или привремено, потпуно или делимично, дефинитивно или са могућношћу рехабилитације односно преквалификације односно поновног оспособљавања за рад). (Види М. Ступар: Социјално право и Преднацрт устава ФСРЈ, Наша стварност, бр. 2/1963.) Појам „неспособен за рад“ може да се схвати двојако: као „неспособен за рад у фактичном смислу“ и као „неспособен за рад у правном смислу“. појам неспособен за рад у правном (друштвеном) смислу јер он обухвата них права свакако не долази у обзир као појам који треба да одреди потпуно значење појма неспособен за рад. Остаје да се узме у обзир једино појам неспособан за рад у правном (друштвеном) смислу јер он обухвата