Анали Правног факултета у Београду

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оба значеньа. Као потврду овоме можемо навести ставове изречене у Марксовим делима. (Види: Критика Готског програма, Београд, 1948, с. 20 и 21; Капитал, 111 том, Београд, 1948, с. 760; Капитал, 1 тол, Београд, 1948, с. 498 499; Ф. Енгелс: Положа ј радничке класе у Енглеској, Београд, 1951, с. 292). Маркс и Енгелс схватају појам неспособан за рад као друштвену катего.рију а не само као биофизиолошку категорщу. Неспособна за рад су, поред малолетних и остарелих лица, и лица чији доходак није довољан да би она могла обезбедити себи и члаыовима својих породица средства и услове за живот и напредовању у животу; односно, у социјализму, неспособно je за рад не само оно лице које из биофизиолошких или других, непосредно вандруштвених или друштвених узрока (по правилу, без своје кривице), не ноже да остварује својим радом довољан доходак којим би себи и члановима своје породице могло да обезбеди услове за живот и једнаке могућности за напредовање у животу, (болеет и незапосленост, на пример), него и свако оно лице које због посебних друштвено-економских разлога има веће потребе него што то имају друти грађани а нема приватних средстава да их задовољи (велик број деце, на пример). (Види Резолуцију о перспективном развоју опште потроппье, Службени лист ФНРЈ, бр. 45/1957.) 2. У анализи социјалних права треба_ се радикално ослободити правне технике буржоаског права. Ако се игде „ново вино не може сипати у мешине старе“, онда je то очигледно и пре свега облает социјалног права у социјализму. То се може видити на многим примерима. Пођимо од основног социјалног, али не само социјалног него и уставног права права на рад. Изражава се схватање да je право на социјално обезбеђење за случај незапослености санкција права на рад, када оно, без кривице незапосленог, не може да буде остварено. По једном другом схватагьу, право на социјално обезбеђење за време незапослености представља захтев када je право на рад повређено односно, када без кривице незапосленог не може да буде остварено. У оба ова случаја схватавье права на социјално обезбеђење за случај незапослености и као санкције и као захтева када je право на рад повређено односно када се не може остварити, представља „стару мепшну“ за нову садржину, која у њу никако не само да не може стати и која за н>у није правлена него je и нефункционална (као, на пример, босом капа). Сетимо се већ овештаног правила да метод регулисања у праву одговара (одражава, условлен je, функционалан je) предмету који се регулише одп носно који се обрађује. Или правила да садржина захтева одговарајућу форму и да тек права одговарајућа форма може израдити праву суштину односно садржину ствари ( forma dat esse rei). а) У социјалном праву метод регулисања je непосредно (функционално) условлен предметом регулисања. Пошто социјално право регулише односе социјалне заштите и тако их претвара у социјалноправне односе, то и његов метод мора да одговара предмету, тј. односима социјалне заштите. Будући да се садржина социјалне заштите састоји у стварању и обезбеђцваньу услова за живот и напредовање у животу лицима неспособшхм за рад у друштвеном (правном) смислу речи, то метод регулисања треба и