Анали Правног факултета у Београду

ПОКУШАЈ СИСТЕМАТИЗАЦИИ Е СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА

33

мора да буде подређен тој садржини. То конкретно значи: да се нико не може заштитити противно његовој вољи, осим ако нијв пословно неспособан; да од његове иницијативе зависи постанак социјалних права за случај одређених , узрока неспособности за рад, остале законом одређене услове, и на крају да се према њему не може предузети никаква санкција ако неће да прими социјалне престације. Што се тиче органа друштва који je обавезна страна у социј алнонравном односу; он je обавезан да социјалну престацију пружи када je неспособно лице захтева, наравно; ако су испутьени законом одређени услови; он не може натурати социјалну престацију неспособном лицу, ако je оно неће, и најзад, према њему има санкције. Али, оно што je характеристично за досадаппьи развој социјалног права у социјализму, па и : у капитализму, јесте чињеница да се ни правно, ни организационо а ни теоријски није развио ни поступай ни систем остеом ривања санкција према органима друштва који не би остварили социјалне престације лицима који на њих имају права. И то није случајно. Узрок томе свакако није „свемоћ“ или јача снага органа друштва у односу на неспособне за рад, или „самовоља“ државе и друштва који остварују та права. Узроке треба тражити у природи односа и права из тих односа за чије се повреде траже санкције. Ако се ствари изближе погледају и боље анализирају, лако ће се приметити да социјална права представљају управо такву категорију права човека која не могу да чекају док санкција наступи и исправи повреде социјалних права. Уместо тога далеко je значајније предвидети, остваритии развити средства и методе остваривања социјалних права да до повреда односно неиспуњења социјалног права не би ни долазило. Неспособни за рад су у таквој деликатној и тешкој ситуацией да je инсистирање на санкцији и у пракси и у законедавству, па и у теорији, Погрешно управљен напор. Санкција долази свакако у обзир, али у крајњем случају, и то изузетно. И зато и њу треба ефикасно остваривати. Али пре тога далеко je значајније остварити социјално право да; да санкције уопште не треба ни да дође, утолико пре што je она у области социјалног права по правилу задоцнила и зато неефикасна. б) У истом духу може да се анализира и схватање права на социјално обезбеђење за време незапослености као захтева који настаје када je правЬ на рад повређено, односно када не може да се оствари без кривице неспособное за рад. Уместо таквог схватања и такве правке анализе која још увек робује буржоаској правној техници, треба одлучно увести нову правку технику. Као основни начелни приступ оваквим напорима треба усвојити једини и нужни став да се у области социјалних права уместо санкција, захтева, поступка за заштиту социјалних права и др. инструмената карактеристичних за буржоаско парничење између странака, уводе све више, широко и у пуном обиму сасвим други инструменти: увек када се из било којих разлота, објективних или субјективних или других, једно социјално право не може да оствари или се не оствари, треба прибећи не најпре санкцији, споровима, захтевима и сл. него обезбеђивању једног другог серсисходног социјалног права која ће се у сукцесивном низу и редоследу једно иза другог, под законом одређеним условима, следити, смењивати, супституисати