Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

rogat legi priori. Према томе, обавеза осигурања робе за време превоза ваздухопловима пада данас у првом реду на привредне организације чија ce роба превози. Но то не значи да je власник ваздухоплова (односно ваздухопловни возар) ослобођен сваке обавезе у вези са осигурањем робе. Он je и даље дужан да осигура, али не више саму робу у корист неног власника него своју одговорност за штете на роби. Ово излази из НОР (под 11, т. 12). У тој тачки се предвиђа да се „ваздухопловна саобраћајна средства“ имају осигурати између осталог и „од одговорности због држања и поседована ваздухопловног средства“. Како у вези с тим нису дата ближа објашнена у погледу обима одговорности која треба да се осигура може се узети да се том одредбом предвиђа осигурање сваке одговорности ваздухопловног возара која може настати у вези с држанем, поседованем и експлоатацијом ваздухопловног средства, дакле, како одговорности према трећим лицима, тако , и према путнидима и посади, па и власницима робе која се превози ваздухопловима. Према свим тим особама ваздухопловни возар може да дође у ситуацију да одговара за насталу штету баш због тога што држи односно поседује ваздухопловно средство у цшьу експлоатације. Овакво тумачене налази у погледу путника и посаде своју потврду и у Условима осигурана законске дужности јемства из основа поседовања и коришћена авиона који су били код нас у општој примени у моменту доношена НОР. По чл. 1 ових Услова „[...] осигуране се односи на осигураникову законску дужност јемства из поседована, одржавана и коришћена моторних авиона према: а) трећим лицима, б) путницима, в) пилоту и посади [...]“. Иако се роба односно власници робе не помину, jep се у то време роба осигуравала на други начин, сматрамо да се у смислу НОР власници робе имају изједначити с путницима jep су и једни и други у односу на ваздухопловног возара корисници превоза. Из преднег излагала излази да je доношенем ЗСПО и НОР одредба о обавезном осигурану робе по УВП изменена утолико што обавеза за осигуране пада сада на власника робе, док je власник ваздухоплова, односно ваздухопловни возар, обавезан да осигура само своју одговорност за штету на роби чиме се пружа извесно допунско обезбеђене и власнику робе. Ово то више што обавеза власника ваздухоплова да осигура робу није била директно предвиђена у УВП, него je излазила само индиректно из одредбе о одговорности власника ваздухоплова за штету на роби ако иста остане неосигурана. Полазећи од нових прописа ЗСПО, и од горнег тумачена УВП, изменен je код нас и систем осигурана робе која се превози ваздухопловима. Роба као таква данас се више не осигурава од стране ваздухопловног возара, него на основу уговора склопљеног непосредно са привредним организацијама којима она припада. Међутим, ваздухопловни возари имају специјално уговорено покриће своје одговорности за штете на роби коју превозе својим ваздухопловима. На тај начин су у потпуности задовољени прописи како ЗСПО тако и УВП. У вези с тако постављеним осигуранима робе често се чује примедба да се на тај начин у ствари исти ризици два пута осигуравају, једанпут као