Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

прописима потребно je да се нађе решење које би одговарало нашим конкретным приликама. При осигурању путника на ваздухопловниыа решење треба тражити у прописима којима су код нас регулисана обавезна осигурања путника на осталим превозним средствима (железниди, бродовима, аутобусима). По тим прописима осигурани износи за случај смрти или телесне повреде крећу се данас највише до 400.000. по путнику. Не улазећи у питање да ли су ти износи данас довољни, сматрамо да би се осигурањем путника на ваздухопловима на ове исте износе, који су иначе предвиђени прописима за осигурање путника на осталим превозним средствима, у потпуности задовољила и обавеза осигурања путника по УВП. При осигурању одгозорности ваздухопловног возара према путницима треба правити разлику између путника у међународном и унутраппьем саобраћају. Одговорност према путницима у међународном саобраћају je ререгулисана Варшавском конвенцијом (=ВК) којом je утврђена максимална одговорност возара према једном путнику. Због тога сматрамо да би у смислу одредбе о обавезном осигурању одговорности ово осигурање требало да се зактьучи најмање на износе који одговарају границама предвиђеним у ВК иако ти износи практично данас више нису довољни. За разлику од одговорности ваздухопловног возара према путницима у међународном саобраћају, "одговорност према путницима у унутраппьем саобраћају, регулисана je исюьучиво нашим домаћим правом, тј. општим правним правилима о одговорности која не познаје никакво ограничеше у погледу висине одговорности за насталу штету и специјалним правним правилима о одговорности ваздухопловног возара из предратног ЗВП која предвиђају органичење његове одговорности за случај смрти и телесне повреде путника до 100.000. динара по путнику (чл. 73, ст. 3). Beh смо раније изнели наше схватање да би се принцеп ограничене одговорности ваздухопловног возара према путницима изражен у правним правилима предратног ЗВП имао и данас примењивати с тим што би на место лимита од предратних 100.000. дин. по путнику требало одредбама, или у пракси, утврдити други износ максималне одговорности према садаппьим околностима (9). Међутим, отворено je питање да ли би наши судови у конкретным случајевима који нису регулисани ВК уопште применили принцип ограничене одговорности ваздухопловног возара и колики би лимит одредили за гьегову одговорност према путницима. Због тога, бар теоријски, постоји могућност да наш ваздухопловни возар буде осуђен да у случају смрти или трајног потпуног инвалидитета путш!ка плати на име накнаде износе који прелазе лимит из ВК. Али, у пракси, то се тешко може догодити jep се код нас за сада ira име накнаде обично одређују износи који су много мањи од тог лимита (10), иако постоји тенденција наглог пораста накнада које судови досуђују против одговорног возара. Но треба претпоста-

(9) До доношења нових законен их одредаба о ограниченој одговорности ваздухопловног возара према путницима као максимални износи одговорности могли би се можда узети било одгозарајући износи из Варшавске конвенције или неки други износи израчунати по извесном кључу на основу предратних лимита узимајући у обзир промене у куповној моћи новца.

(10) В. о томе др. Влад!гмир Јовановић: Права осигурача према трећем одговорном лицу, Б*еоград, 1957, с. 46.