Анали Правног факултета у Београду

66

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тичних разлога било потребно да се и код нас примене принципи одговорности ваздухопловног возара, који иначе важе у иностранству, уколико нису у противности с нашим правним поретком, без обзира да ли ћемо форма лно приступити међународним конвенцијама ко je регулишу та пита или не. Због тога сматрамо да би ваздухопловни возар код нас био дужан осигурати своју одговорност према трећима у границама лимита предвиђених РК и евентуално нацртима конвенције о судару, уколико изражавају схватања која су у том погледу ошпте прихваћена. Ако сада погледамо како се обавезно осигурање одговорности ваздухопловног возара спроводи код нас у пракси, видимо да постоји велика разлика између појединих ваздухопловних возара. ЈАТ je своју одговорност према трећима, у вези с путничким ваздухопловима, осигурао у девизама и то на 1 милион долара, а у вези привредне авијације, на 20 spiлиона динара, док су остали ваздухопловни возари осигурали своју 'одговорност на много магье износе, неки штавише и на само 1 милион динара. Износ од 1 милиона долара за путничке ваздухоплове био би посве довољан за обавезно осигурање одговорности за штету причшьену лицима на земљи, јер тај износ прелази у знатној мери границу одговорности коју би возар имао по РК. Међутим, тај износ није довољан да покрије одговорност возара за случај судара у лету, или оштећења другог ваздухоцлова на аеродрому. Вредност данаппьих модерних ваздухоплова износи по неколико милиона долара, a случајеви судара ваздухоплова или њиховог оштећења на аеродрому су честа појава. У таквом случају, ако je за судар, односно за оштећење, одговоран наш возар, граница гьегове одговорности прелазила би, као што смо горе видели, у извесној мери вредност тих ваздухоплова (до 10%). Због тога сматрамо да код путничких ваздухоплова осигурагье одговорности само на 1 милион долара не би представљало потдгуно испуњење обавезе осигуравьа по нашим прошlСима, иако сами прописи не садрже никакву детаљнију одредбу о томе. У случају осталих ваздухоплова (привредних, спортских и с л.) осигурани износ за одговорност према трећима може бити много мањи него у случају путничких ваздухоплова jep се тешко може прётпоставити да ће се сударити с којим путничким ваздухопловом велике вредности, или оштетити такав ваздухоплов на аеродрому. Код њих долази најчешће у питанье одговорност за штете нанете лицима на земљи. Због тога сматрамо да би се осигуравье одговорности за те ваздухоплове требало кретати у границама лимита РК. А као миниыални износ за ваздухоплове до 1.000. кг. конвенција предвиђа, као што смо видели, нешто преко 33.000. долара (тј. око 25 милиона динара). Према томе, ни износи на које су осигурани наши привредни ваздухоплови не би по нашем мишљењу били довољни за испуњење обавезе осигурања одговорности према трећима.

Вељко Томашић