Анали Правног факултета у Београду

ОБАВЕЗНА ОСИГУРАГЬА У ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ

65

против незтоде и обавезним осигурањем робе. Остаје нам сада да поближе видимо питање обавезног осигурања одговорности према трећим лицима. Одговорност ваздухопловног возара према трећим лицима обухвата његову одговорност за смрт, телесне повреде и имовинска оштећења нанета лицима с којима он не стоји у уговорном односу. У питању je, с једне стране, одговорност према лицима на земљи за штете које им je нанес ваздухоплов у лету, односно ствари и особе које су са ваздухоплова пале на земл>у, затим одговорност за штете нанете другом ваздухоплову, као и остали евентуални случајеви одговорности за штете нанете трећим лицима. Одговорност за штету нанету лицима на земљи, регулисана je Римском конвенцијом (= РК) из 1952. Том Конвенцијом се предвиђа принцш објективне одговорности возара с тим да je та одговорност ограничена на известан износ који варира према тежини самог ваздухоплова. Износ максималне одговорности по догађају креће се од 500.000. Поенкареових франака (тј. нешто преко 33.000. долара) за ваздухоплове до 1.000. кг. тежине па до 10,5 милиона Поенкареових франака (тјиблизу 700.000. долара) plus 100. Поенкареових франака за сваки килограм тежине ваздухоплова преко 50.000. кг. По РК свака држава уговорника може захтевати од возара чији ваздухоплови лете у ньеном ваздушном простору да своју одговорност по одредбама конвенције осигура код којег солвентног осигуравајућег завода, или да наместо тога пружи обезбеђење било полагањем одговараjyher новчаног депозита или путем гаранције којег новчаног завода или саме државе. Одговорност ваздухопловног возара за штету нанету другом ваздухоплову, као и лицима и стварима на њему, услед судара с тим ваздухопловом, није још регулисана међународном конвенцијом иако се на нацрту такве конвенције ради већ дуже времена. По том нацрту предвиђа се такође ограничена одговорност возара, али без обавезе, директив или индиректне, да се та одговорност осигура или пружи одговарајуће обезбеђење. За сада се још не може са сигурношћу претпоставити износ максималне одговорности који ће бити предвиђен у конвенцији јер о том питавьу постоје разна схватања. Како сада ствари стоје, за смрт и телесну повреду, као и за ствари на ваздухоплову, предвиђају се износи који одговарају износима из Хашког протокола, а за штете на самом ваздухоплову, стварни износ штете до вредности ваздухоплова, као и до 10% вредности ваздухоплова за штете услед неупотребљавања ваздухоплова (loss of use). Одредбе РК о одговорности нису за сада обавезне за нашу земльу. Према томе на одговорност ваздухопловног возара имају се код нас применили општа правка правила ко ja не предвиђају никаква ограничења у погледу висине одговорности за накнаду штете и то без обзира да ли je у питать у штета нанета у нашој земљи или у иностранству. Међутим, и поред тога одредбе РК, као и принципи на којима су израђени нацрти конвенције о судару ваздухоплова, могу бити од интереса при просуђивању обавезе осигурања одговорности коју ваздухопловни возар има у нашој земљи. Ово са разлога што ваз душна пловидба по својој суштини има међународни характер, јер наши ваздухоплови лете у иностранству а страни ваздухоплови у нашем ваздушном простору, тако да би из прак-