Анали Правног факултета у Београду

правый односи.кооперации

379

Полазећи рд тога, можемо разликовати три оснрвна облика коопераций: а) пружање, производних услуга од стране задруга индивидуалыим полаОпрцвредним произвођанима; б) контрахирање и в) заједничка производив. : Поред тога, посебну вари ј акту кооперације која се у знатној мери разликује.од три основна облика представљају они уговори између задруга и индивидуалних пољопривредних произвођача којима се уговара подизање дугогодиппьих засада на земљи индивидуалних пољопривредника и којима ее успостављају врло интересантни и специфични односи који ће бити размотрзни посебно: Пружање' производних услуга и контрахирање Обично сё сматрају нижим облицима a заједничка производња вишим обликом кооперации е, мада то са контрахирањем не мора увек бити случај јер оно у пракси често представља висок облик, сарадше задруге и индивидуалног пољопривредника (5). 2. : Најједноставнији облик кооперације je пружање производних услуга од стране задруге индивидуалним пољопривредним произвођачима. Оно се сатоји у томе што задруга врши извесне радове уз одређену цену за потребе индивидуалног пољопривредног произвођача на његовој земљи. Ти радови представљају обично: механичку обраду Земље задружним пољопривредним машинама. На тај начин обрада се врши на савременији начин, квалитативно боље, тако да, разумљиво, и резултати производите треба да буду бољи него- када се обрада врши примитивним средствима. Несумњиво .je ,ца и пружање производних услуга утиче у извесној мери на унапређење производње али je исто тако очигледно да се аиме ствара најслабија веза између задруге и индивидуалног пол>опривредника и најмагье доприноси цреображају земљишних односа. Овим обликом сарадње процес производње се најмање подруштвљава јер сам процес остаје у потпуности у рукама индивидуалног пољопривредника. Поред тога, и принос je потпуно у својини пољопривредног произвођача тако да он са њима слободно располаже, без икаквих обавеза према задрузи. 3. Други облик кооперациие je контрахирање. За овај облик се може рећи да се најчешће примењује јер он обухвата око 60% свих уговора о кооперацији. Контрахирање може бити доста различите по својој садржини али, независно од тога, има доста заједничких битних особина које ову врсту сарадње издвајају у посебну трупу. Оно представља уговор измеЬу задруге и индивидуалног пољопривредног процзвођача који ствара

качин пре двиђен уговором. У овом облику Кооперације задруга преузима сав ризик a пољопривредном произвођачу je принос уговором Обе.збеђен тако' да то изазива Иегову незаинтересованост' за Обављање послова који према уговору на њега падају. Овакав облик кооперације имао, je свога смисла у оно време у коме je почело продирайте савремене агротехнике у село и када су задруге, думало интереса да на сваки начин покажу пољопривредницима преимућства сарадње. Та фаза’ -je превазиђена. Тројна кооперација се састојала y томе щто je задругу ужимала' земљиШте у ‘закуп и затим на том земљишту уговарала кооперативну производњу ;грећим лидима. Међутим, овакав облик сарадаье. имао je великих- недостатака. Jepv „од повећане производив кој'а настаје улагањем друштвених средстава, глдвну хорист вуку сељаци-закуподавци и сељаци-коогтбранти, док се задруга углавном појавлује као рбрачунски центар остајућд најчешће „празних шака“ “ , (Ј. Буковић; Коопераций- у пољопривреди, Зборник одабрани текстови о пољопривреди и зьдругарству, Београд, 1959, с. 301). (5) Едвард Кардељ; н. д., с. 261; Александар Вацић: Кооперација и унапређење пољопривредне производње, „Анали“ 1961, бр. 4, с. 415.