Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

380

обавезе за обе уговорне стране у погледу начина производње и употребе средстава за производньу. Тако, пољопривредни произвођач преузима обавезу да ће производњу вршити на одређени начин, уз употребу рдређених агротехничких мера и средстава, а задруга обавезу да he му уговорена средства потребна у процесу производње (у главном репродукциони материјал и машинске услуге) ставити на расположение и да he му. пружити одређену стручну помоћ. Као што се из изложено? види, контрахирање представља знатно виши облик сарадње између задруге и индивидуалног пољопривредног произвођача који у извесним случајевима може бити чак и највиши (6), што зависи од односа какви се уговором заснују. Контрахирањем се пољопривредна производња унапређује у знатно већој мери јер задруга не врши само поједине, углавном машинске, радове за индивидуалног пољопривредника већ се уговором обавезује да му указује одређену стручну помоћ у току целог процеса производње, чиме она у знатној мери постаје активни чинилац у томе процесу. А затим, и пољопривредник врши производгьу према захтевима који су му постављени уговором, тако да се и тим путем доприноси унапређењу производње применом нових метода. Контрахиракье се разликује од пружања услуга по интензитету сарадње између задруге и индивидуалног пољопривредног произвођача јер je учешће задруге у процесу производње знатно веће и не односи се само на појединачне операције већ и на цео процес производње,4. Трећи облик кооперације je заједничка производња Он ce састоји у томе што у целом производном процесу учествују и задруга и индивидуални пољопривредник са унапред утврђеним учешћем у производњи и у расподели укупног прихода. Уговором су у случају заједничке производње тачно одређене операције које ће свака страна' изврпшти, какав ће и чији репродукциони материјал употребити и које ће се све агротехничке мере предузети. Странке ce обавезују које ће радове и друге обавезе преузети, па се према трошковима производње утврђује и учешће у расподели дохотка између задруге и индивидуалног произвођача. Као што се већ из овога види, заједничка производња се знатно разликује од два изложена облика кооперације. Разлике према пружагьу производних услуга су тако велике и очигледне да није потребно анализирати их посебно. У односу на контрахирање разлике су значајне, може се рећи суштинске. Пре свега, значајна разлика je у томе што при контрахирагьу руководилац процеса производив остаје углавном индивидуални пољопривредни произвођач који je у томе у извесној мери ограничен само одредбама уговора. При заједничкој производњи, напротив, руководилац произвдогье je по правилу задруга која цео процес, па тиме и зешьу индивидуалног произвођача и добрим делом и његов рад укључује у друштвени процес рада и савремену технологију. Оно што je при контрахирању само делимично, при заједничкој производи,!! je заступљено у пуној мери. Затим, заједнича производња разликује се од контрахирања у томе што. je

(6) Е. Кардељ; н. д с. 2В7.