Анали Правног факултета у Београду

ПРАВЫЙ ОДНОСИ КООПЕРАДИЈЕ

381

y заједничкој производњи câM производни процес резултат потпуне производив сарадње обе стране које у томе процесу зазеднички раде и заједнички у : лажу своја средства, и тим радом и тим средстизма стварају нову вредност кода се затим дели међу њима према учешћу сваког од њих у производном процесу. Међутим, при контрахирашу ствар стоји друкчије. Задруга помаже пољопривреднику у производњи да би јој овај за узврат испоручио произведену робу по уговорено] цени. Произвол се не дели већ се одређена ко личина произвола испоручује другој страни ко ja плаћа уз евентуално одбијаше вредности онога што je дала или урадила у току процеса производное. П—l. ■— Пружаше производних услуга инидивидуалном пољопривредном произвођачу je, нравно посматрано, једна врста уговора о делу. На основу овога уговора задруга се само обавезује да ће индивидуалном пољопривредном произвођачу на шеговој земљи обавити извесне радове а произвођач се обавезује да he задрузи за извршене радове исплатити цену. Према томе ,односи. између странака у овом уговору су идентични са односиыа који настају закључењем уговора о делу. Овакав уговорни однос представља једну сразмерно изоловану операцију која не ствара ужу сарадшу између задруге и произвођача. Ако овај однос упоредимр са односима који се успостављају другим облицима кооперације, запазићемо да се од ших разликује по обиму сфере међусобних односа које захвата. Пружаньем производних услуга се у извесној, доста ограниченој мери улази у сферу производив али се ни мало не улази у сферу расподеле и сферу промета. Следствен© томе, овај облик кооперације нешто доприыоси унапређењу производив из већ изнетих разлога али не доводи ни до каквих ни формалних ни реалних преображаја права својине на земљи. Оста je се у домену једног строго облигационог односа између задруге и индивидуалног пољопривредника са свим последицама ко je традиционално такав однос доноси са собой. 2. КонтраХирање je посебан уговор којим се између странака стварају односи који нису истоветни са односима који се стварају другим уговорима. Контрахирање je првенствено било уговор који се кретао само у сфери промета и представљао je терминску купопродају којом je једна уговорна страна овим путем себи унапред обезбеђивала потребне количине пољопривредних производа, на првом месту индустријског биља. Међутим, доста одавно овај уговор je ушао и у сферу производње jep се страна која je наручивала производњу мешала из својих интереса у саму производњу и, с једне стране, узимала на себе извесне обавезе у погледу учешћа у произведши, а с друге .стране, из истих разлога, наметала неке обавезе пољопривреднику. Данае je нагласак овог уговора на произведши а у поређењу са шом скоро безначајно и на промету. Тај процес у економији условно je и преображај правних односа: од уговора о куповини и продаји дошло се до контрахирања пољопривредне производње, до уговора о пољопривредној произведши, од уговора искључиво из сфере промета до уговора из сфере производите. Та чишеница je била од пресудног утица ja и на правну физиономију овог уговора.