Анали Правног факултета у Београду

382

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Контрахирање je уговор' ко ј им се пољопривредки произвођач обавезује да уговором- одређену површину земљишта у -одређеној. економској тодини засеје одређеном културом, да je одгаји, и да“ целокупну нроизведену количину или количину одређену уговором преда задрузи којасе обавезује да пољопривредне производе преузме и за исте исплати уговорену цену. На основу овог уговора настају за обе уговорне стране одређене обавезе. Пољопривредни произвођач je дужан: а) Да изврши цео , један низ радњи које у својој целокупности сачињавају производни процес и -да тако својом делатношћу постигне уговором предвиђени резултат, , да произведе одређену количину пољопривредних произвола. Другим речима, индивидуални польопривредник овим утрворм се обавезује на рад ноји ће уз- искоришћавање његовог : земљишта, ередстава дрбијених од задруге и природних услова довести до стварагьа нових вредности приноса. —6) Да употреби семе, вештачко ђубриво и средства за заштиту бщьа која je добио од задруге ради производите на утовореној парцели. Ова обавеза je врло значајна, jep се путем ње утиче. на подизање нивоа иољопривредне производње. —в) Да се у раду придржава стручних савета која М У даје задруга преко својих стручсњака. - г) Да изврши предају приноса задрузи. Количина приноса којгј ће бити дужан да испоручи зависи од уговора. Најчешће се уговара целокупна произведена количина,. али доста често и унапред одређена количина. Задруга je обавезна: а) . Да обезбеди индивидуалном-пол>опривреднрм произвођачу потребне количине квалитетног семена; вештачког ђубрива и хемијских средстава за заштиту бтьа. —6) Да пружи пољопривредном произвођачу стручну помоћ у току процеса производње. Обе ове. обавезе задруге значајне су зато што се тим путем иытензивира пољопривредна производња и уводе еавременије методе обраде. —в) Да преузме уговорене количине пољопривредних произвола ко je пољопривредник произведе на уговореном земл>ишту. г) Да за преузете производе испяати цену, Као што се из изложеног види, контрахирањем настаје облигациони однос између странака на основу кога je, између осталих обавеза, пољопривредни произвођач дужан да испоручи пољопривредне производе задруги а ова да му за то исплати цену. Тек моментом предаје приноса рузи врши се пренос права својине на приносу са произвођача на задругу jep према традиционалном правилу право својине на зем-љи даје. и право својине на плодовима. Ово je исто тако последица и чињенице да се овим уговором не улази у сферу расподеле већ само ироизводаье и промета, тако да се принос не дели између уговорних страна веК се за испоручене жроизводе плаћа цена уз одговарајуће обавезе обеју страна и ироизводњи. Према томе, право својине на земљи остаје и формално и реално од значаја за цео облигациони однос. На основу тога и у случају неиззршекьа уговора у погледу испоруке робе задруга има само право на накнаду штете због неизвршења уговора, али нема никакво право према самом приносу jep између ње и произвођача постоји само облигациони однос. Знатно друкчије стоји са онпм обавезама странака. које се ндноое на саму производњу. Ту се осећа прелазак овог уговора-у сферу производње