Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

О СУБЈЕКТИВНИМ ПРАВИМА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ДРУШТВУ

1. У нашој правној кгьижевности појавила еу се последвьих година схватања да je појам субъективно право застарео и превазиђен jep je настао у индивидуалистичким правним системима те не одговара новом социјалистичком друштву и да уместо ньега треба створити или узети нов појам (на пример, надлежност), а ако то није могуће, онда га при употреби стављати под наводнице. Мишљење да субјективно право није оно што je било й да га треба заменити новим правним појмовима старо je близу пола века. Испољено у Француској непосредно после Првог светског . рата у радовима Познатог правника Леона Дигиа (Léon Dnguit) под утица j ем сужаНагьа неких субјективних права државном интервендијом у току и после рата, као и под утицајем оживљаваља појма злоупотребе права, прихваћено. je и даже разрађивано у по ј единим земљама. У фашистичким земљака je добило реакционарни вид и служило као идеолопжо средство владајућих. империјалистичких кругова за укључивање свих категорија становишта у припрема за освајачке походе. У свајањем и потенцирањем Дйгиевог запажања о социјализацији субјективних права и њиховом- претварању 'у софијалне функције, фашизамдје мрачне циљеве. крупне. бзфжовзије,. њена политичка и скоиомска субъективна права и субјективна права осталих; категорија становНиштва прйвидно изједначио свођењем на појам софцалне функдије као заједнички именитељ и у име те функпије наметнуо дисцъщлину у раду и понашању. Jep свако, без обзира на' имовно стаже и, п.одожај, врши у друщтву одређену социјалну функцију којој ништа друге не сме да претиостави. У правним системима других земаља Дигиево: схватаже ни je прихваћено, а после првих одушевљења у правнОј теорией напуштено je под ударцима критике и постепено пало у заборав. Данае се : у нашо ј земљи,; без или са помиж.ажем Дигиа, јављају мишљеаа о субъективном праву као, прбвазиђеном појму. При томе се на овај. или онај начин истине социјалнафункција људи и жихових организаций у социјалистичкозИ друштву која : се, по тим схватажйма, огледа више у дужностима, (Обавейама) него, у овлашћењима (правима) ; а й овлашћежа, укодйко их има, посматрају се пре. свега као дужности. 2- Корен’схйатаЖа О субъективном праву као СОцијалној функцијИ налази се у другйтвеним процеелма ,.који; су се Јасно исггаљиЉг, у првој чет-' вртйни двадесетог века й од гада непрестано развијали обухватајући све ыове и нове области живота. Државна интервенција у областима живота које су раније сматране класично приватноправним, револуционарнй прев-