Анали Правног факултета у Београду

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кад би се скупштина сазвала на Крфу или у Солуну, који су далеко и изван живота интернацијоналне политике“ (36). „Крф je писао je Трумбић престолонаследнику, влади и А. Николићу изолирана забитна тачка далеко од центара интернационалног живота па с тога није мјесто одакле се може да води жива акција, коју треба пренијети у један од центара тога живота (37). Стога je Трумбић предлагао престолонаследнику (22. II) не само да се општа скупштина одржи у једном светском центру као што je Париз или Лондон, већ да се тамо пресели и он (престолонаследник) са члановима владе који утичу на вођство политике (38). У погледу искључења Крфа као места одржаваша ошпте скупштине Трумбић je био одлучан и непопустљив, као и у питању суделовања престолонаследника на скупштини. Газариу и другим члановима Одбора он je то објашњавао тиме што je Крф „мртва тачка, с које се не може водити никаква акција. На Крф су били бачени остаци Србије као Ромбизон на острво и било je некога смисла да се на нему остане док ce je војска реорганизовала. Кад ]е војска пребачена на фронт, на њему се остало без икаквог разлога, у потпуној усамљености од свога и туђега свијета на велику штету народна ствари. Ми смо већ закључили да одбор неЬе ићи на Крф и кад би био позват“ [подвукао Д. Ј.]. Толика Трумбићева упорност и одлучност да се Крф искључи као место састанка ошпте скупштине побуђује сумњу да прави разлог не лежи у томе што je Крф „мртва тачка“. Вероватније je да Крф као седиште српске владе није одговарао правим плановима и свим оним циљевима које je Трумбић желео да постигне покрећући акцију за сазивагье ошпте скупштине (о којима he касније бити речи). Није искључено ни то да je при томе зазирао и од одређених утицаја средине на Крфу којима би били изложени чланови Одбора и други национални радници. Вероватно наслућујући те праве Трумбићеве мотиве, Протић се супротставио предлогу Југословенског одбора и у овој тачки, коју je сматрао толико важном да je, критикујући идеју о општој скупштини, најпре говорио о месту одржавања скупштине. Тим поводом Протић je писао Трумбићу: „Истина je да je Крф мало забачен, али то, по мом мишљењу, Никита манифестацији неће сметати. Ми смо нашу декларацију дали на Крфу, али се она ипак чула и далеко и добро. И имала и има још своје велико дејство. Међутим, има разлога који више говоре за Крф но за Париз и Лондон. Ja верујем, и миелим да за то имам добрих разлога, да ми не бисмо могли бити морално и политички слободни ни у Лондону, a још макье у Паризу, као на Крфу, Крф je постао малко парче земоье наше. Ту смо ми скоро, скоро као код своје куће. Тако не бисмо били ни у Лондону ни у Паризу. Ту бисмо ми морали да водимо, и код нас и ако нас приме, много рачуна о обзирима и суптилитетима њихове политике која може захтевати

(36) Код Паулове: н. д., 388. (37) Као нал. 30

(38) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 60 телеграм Југословенског одбора из Лондона 22. i престолонаследнику Александру.