Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

444

Као што се види, проблеми ратификације су многобројни, многобројнији него одредбе о њима. За нихово решење потребан je прецизан правки механизам да би се олакшао рад надлежним органима. Наши уставни текстови су у највећој мери задовольавали ту потребу. Пракса je показала у којој су мери непотпуности текстова утицале на нормално функционисане система. У пракси су налажене могућности да се отклоне штетне последице тих недостатака. Све бржи темпо развоја међународне заједнице, који ce огледа не само у све већем броју држава већ и у све израженијој тежњи ка њиховом интегрисању, доноси и све већи број међународних уговора. С друге стране, Југославија први пут у уставном тексту проглашава начело сарадње и повезивања држава и народа у разним облицима и на разним нивоима, што такође утиче на повећане броја и врста међун. уговора. Перед тога умногоме je изменен састав Скушптине ко ja и даље задржава надлежност за ратификовање међународних уговора. Видели смо како наш Устав регулише ова питана. Чини нам се да у погледу надлежности Скупштине текст није довољно јасан. Имамо утисак да je сва надлежност у том погледу поверена Савезном већу иако се то изричито не наводи. Но, надамо се да ће пракса и овога пута пронаћи најбоља решена, што уставотворцима није увек могло поћи за руком. На то нагоне потребе свакодневног живота држава и међународне заједнице. Нас на то нагони и потреба да се обезбеди несметано функционисане система створеног новим Уставом,

М. Б. Милојевић