Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

483

ми се, довольно ограничите се само на прву фазу комунистичког друштва, тј. на социјалистичко друштво. На основу реченога могла би се дати једна прецизнија дефиниција права. Наиме, право je класно схватање наметнуто друштву, односно од гьега прихваћено о томе какви друштвени односи треба да постоје у одређеним областима живота, ко je првенствено служи иытереоима класе и које се испољава кроз правила понашања, a чију , прижену обезбеђује апарат класе који називамо државом. Међутим, право као испољено класно схватање се само у односу на друге слојеве (класе) испољава као јединствено схватавье класе која га исдољава. Посматрано у односу на класу која га намеће, оно представља резултанту њених унутрашњих. сукоба и тенденција. Мислим да се на овај момент права често заборавља односно он се често испушта из вида при рдређивању појма права, при објашњавању суштине права. Исто тако, право као већ испољено класно схватање кроз правые норме није само скуп правила, није само одређено класно схватање, него je у исто време и одређени друштвени однос између класе ко ja га испољава и осталих класа и друштвених трупа. И на овај момент се често заборавља при одређивању појма права. С обзиром на овај момент, класа од које потиче право не може да испољи какво хоће право. Пре свега, њена правна схватања одређена су њеном историјском мисијом а затим и свйм другим околностима: економским условима живота друштва, структурой друштва, историјским развитком, културним нивоом друштва, ступњем образована чланова друштва, религијским схватањима, итд. На основу реченог био бих Слободан да дам ову дефиницију прав? : право je од друштва као пелине прихваћено класно схватање, настало као резултанта схватагьа у оквиру класе ко ja га намеће, које се испољава кроз правила о понашању у одређеним областима живота, које регулише друштвене односе али и само представльа друштвени однос и чија се примена обезбеђује државним апаратом као класним оруђем. Можда би се ова дефиниција у једној пунијој, дужој обради могла нешто побољшати у стилизацији, али она одговара ономе што се мени чини да треба подразумевати под појмом права. Ово мо je разматрање било би на општем, теоријском плану. Поједине позитивноправне дисциплине, по мени, не би требало да одређују општи појам права односно то не би био гьихов задятак, мада, разуме се, они који се баве тим дисциплинама могу и корисно je да се баве и ошптим појмом права јер и они могу дати солидан допринос у том погледу. Али гледајући шта je задатак тих дисциплина, мислим да треба рећи да њихов задатак није то да се баве општим појмом права, а оне и не могу да том питагьу посвете онолико простора колико то може и мора општа теорија права. Ово особито кад се тиче наставе јер у настави општи појам права мора да буде дат у теоријском предмету о праву, а позитивноправне дисциплине треба да преузму тај појам и да истражују друга питања: да одређују обим одређене гране права, њен појам, њен метод, њен предмет, да посматрају њено место у правном систему, везу са другим гранама права, итд. Све ово што je досад речено односи се у ствари на унутрашње право, на појам права у оквиру једне одређене друштвене заједнице. Код нас су се појавила мишљења да у нашем друштву више нема права него да постоји један друштвени поредак јер код нас нема експлоатације а нема ни класне поделе друштва. По мом мишљењу, такве расправе нису потпуно у складу сэ стварношћу иако у њима има и тачних канстатација. Оне могу више да штете нашем друштву него што могу да му користь. Не треба заборавити да Југославија као држава постоји од 1918. а да Југославија као социјалистичка држава постоји тек од средине односно краја II светског рата, тј. од ослобођења нема ни пуних 20 година. Ми смо имали и наследили многе проблеме још 1918. па смо многе тешке проблеме на-