Анали Правног факултета у Београду

482

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да наста je у бескласном друштву које називамо првобитном ' заједницом у мери у којој се то друштво раслојавало на класне • трупе. Настајући оно je у једном дугом временском периоду потаскивало друштвени поредак заснован на обичајним, моралним и другим правилима до момента кад су друштвене снаге које су биле његови носиоци извршиле преврат и на место друштвеног поретка успоставиле правый поредак са изричито класним обележјем успостављајући истовремепо нов друштвени систем. У животу првобитне 'заједнице било je периода без права, али уколяко се та заједница економски развијала й раслојавала на моћније и утицајније у друштву, утолико се развијало и право као израз њиховог схватања о уређењу друштвених односа у овим или оним областима живота. Разуме се не одједанпут у свима. О постојању првобитне заједнице, и поред појаве и развоја права можемо да говоримо све дотле док у н>ој друштвени поредак преовлађује. Разуме се да се паралелно са развојем права развијају и органи који представљају заметак државе која ће једног дана заменити друштвену организацију првобитне заједнице. У вези са правом и државом сличан процес се одиграва у социјалистичком односно у комунистичком друштву, само што тај процес има обрнути смер. Наиме, док у првобитној заједници право настаје, шири се, обухватајући све нове и нове области живота, дотле у социјалистичком друштву право се постепено повлачи из појединих области живота. А то се дешава у оној мери у којој се бришу класне разлике у друштву, у мери у којој нестају снаге које на себе преузимају улогу да говоре и дела ј у у име друштва. Према томе, право и држава су у извесној мери и у једном одређеном периоду присутни и у социјалистичком односно комунистичком друштву као већа или мања оаза која представља последњи остатак класне поделе друштва. Насупрот тој оази стоји друштвени бескласни поредак који све више преовлађује док једног дана не постане доминантан. Између ова два крајња периода, тј. у такозваном класном друштву, право доминира у правом смислу речи. Али ни ту оно није свеобухватно у томе смислу да само оно постоји. И у класном друштву постоји поредак који нема класно обележје, али он у односу на правки поредак представл>а такође оазу и одсутан je из кључних области живота. Он се манифестује у виду обичајних, моралних и других правила, па чак и правила која издају државни органи, која на први поглед изгледају као право али суштински нису право јер нису у интересу владајуће класе већ у опште-друштвеном интересу. При дискусији о праву у првобитној заједници и социјалистичком односно комунистичком друштву не треба правити, чини ми се, олака упоређења. Треба обратити пажњу на суштинску разлику између ова два поретка. Ja ћу само навести неке моменте који одликују једну и другу заједницу. Пре свега у првобитној заједници обавио се процес одвајања човека и његове еманципације од животињског царства. Затим првобитна заједница јесте мала заједница чији су чланови међусобно, бар у прво време, везани крвним сродством. Затим у тој заједници je крајње низак ниво прозиводних снага. Духовни живот je тек у повоју. Друштвени односи су релативно мадобро ј ни, сиромашни. Насупрот томе, социјалистичко односно комунистичко друштво представљаће заједницу људи који су највећим делом углавном овладали привредним и друштвеним законима. Сем тога, те су заједнице велике. Чланови будућег комунистичког друштва нису везани крвним везама него су везани неким другим везама. Најзад, у таквој заједници биће висок ниво производных снага, итд. Пама je у извесном смислу лакше говорити о праву у првобитној заједници него о праву у будућем комунистичком друштву. Засад je, чини