Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

481

пре снега теоретичари буржоаског друштва. Према томе, сазнање права као реалне друштвене чигьенице je могућа. Јер, има схватања да се право не може спознати. По мом миыпьегьу, право je свестан а не спонтан израз друштвеног схватагьа које je с једне стране резултанта схватагьа друштвених снага које имају примарну улогу у друштву, а с друге стране у одређеној мери и резултанта схватаньа свих, односно већине члаиове друштва о томе како друхптво треба да буде организовано, како у одређеном моменту треба да живи, a које се испољава у правилима понашања важећим за све, тј. и за оне са чијим назорима се то друштвено схватагье слаже и за оне чијим назорима je супротно. Ако je то тако, онда je право као појава у сваком случају присутно у класном друштву, а и у бескласном у једном одређеном периоду. Ако je право у одређеној мери својствено сваком друштву, ипак морамо да правимо разлику између права у бескласном и права у класном друштву. То су у сваком случају за мене две различите квалитетне развојне етапе права у људском друштву. Према томе, за нас се постављају два основна задатка: прво, да одредимо појам права у бескласном друштву и друго, да одредимо појам права у класном друштву. Најзад, пред нама стоји задатак да одредимо шта je заједничко а шта различите појму права у бескласном и класном друштву. У дискусији о појму права ваља водити рачуна пре свега о огромном временском распону у коме се право развија и постоји као реална друштвена чигьеница. Тешкоће при дискусији о појму права долазе и са многих других страна. Тако, како je већ овде ыапоменуто, право не треба посматрати само са становишта унутрашгьег развоја друштва већ и у међународним размерама. Треба се изјаснити у вези са тим о карактеру правила која се примењују у међународним односима, найме, изјаснити се о томе да ли су она право или су само обична правила о међународном животу. Нашој дискусији могло би се замерити да се релативно мало односила на предмет расправлэаньа на појам права већ се досад углавном кретала око другоразредних питања. Ja бих био Слободан да кажем неколико речи о самом појму права. На ранијем састанку ja сам отприлике рекао да je право схватагье које представља резултанту схватања друштвених снага које воде друштво о томе како друштво треба да буде организовано, како у одређеном моменту У одређеним областима живота треба да живи. Ово схватагье испољава се у правилима понашагьа важећим за све, тј. и за оне са чијим се назорима слаже, као и за оне чијим схватањима je супротно, јер иза њега стоје санкције друштвених снага које су учиниле да друштво одређено схватагье прихвати, да се по одређеном схватагьу понаша. Према томе, право, тј. суштина права јесте одређено схватагье које се друштву као целини намеће у одређеним доменима ' живота од стране снага које воде друштво. Правне норме су форма у којима се ово схватагье испољава у свету, кроз које оно постаје доступно члановима друштва. Отуда, мени се чини, није сасвим тачно кад кажемо а тако обично говоримо, да je право скуп правила понашагьа донетих од снага које воде друштво. Тачније je рећи да je право схватагье или тачније израз воље снага које воде друштво испољени кроз правила понашагьа која су обавезна за све чланове друштва. Обавезност обезбеђују снаге које своја схватања друштву намећу. У исто време схватагье снага које воде друштво je истовремено у претежној мери и опп.тте-друштвено схватагье, све дотле док га друштво не одбаци путем нових снага ко je испољавају друкчија схватагьа. Ja право посматрам не као статичну појаву већ као појаву у кретагьу у свима фазама: у фази настајања, развоја и одумирагьа. Право je почело