Анали Правног факултета у Београду

Ето то су те корекције и допуне елемента општег појма права од кога сам ja пошао jep ми он изгледа најприкладнији и који употребљавам и у своме уџбенику. Ако бисмо узели у обзир ове корекције и допуне код одговарајућих елемената општег појма права, како сам их мало пре изложио, ми бисмо заиста могли да дођемо до једне потпуније опште дефиниције права која би обухватала и унутрапхгье и међународно право и која би потпуније одражавала право, као општу појаву која данас постоји не само у капитализму него и у социализму и у међународном животу, али би истовремено и подвлачила и његову суштинску разлику у сваком од ових облика друштвеног живота. Таква потпунија општа дефиниција права могла би се по мом мишљењу формулисати на следећи начин: „Право je скуп, у датим условима, државном влашћу прописаних или потврђених норми, чија се примена обезбеђује државном принудом и међународних норми, чија се примена обезбеђује међународном принудом, којима се заштићује у њима посредно изражени интерес владајуће класе, односно, у социјализму, интерес радног народа, да се изграде, учврсте и развију за њих корисни друштвени односи и друштвени систем или интерес, који je настао као резултат усклађивања интереса држава или њихове борбе да се изграде и развију за њих подесни или нужни међународни односи и то на тај начин, што се применом тих норми непосредно ствара свест код льуди или држава да у друштвеним или међународним односима морају поступати на основу у тим нормама садржаних овлашћења и дужности, ако не желе да сносе неугодне последице државне или међународне принуде“. Др. Живомир Ђорђевић: ПОЈАМ ПРАВА И ДРУШТВЕНИ РАЗБОЈ. .Та сам мислио да ће другови који се баве општом теоријом права данас више дискутовати него ми позитивисти. Међутим, догодмло се обрнуто. То свакако због тога што они више знају какве су тешкоЬе око одређивања појма права, па се теже усуђују да о томе говоре. Али не значи да неће говорити. Нама, који мање знаыо о тој ствари лакше je да говоримо, jep нам се чини да je ствар мање сложена него што стзарно јесте. Питање појма права за нас je, по моме мишљењу, значајно и за сазнање и за наставу, особито за настану с обзиром да се са овим појмом срећемо и у опште теоријским и у позитивноправним дисциплинама. Ja сам био и сад сам још увек схватања да појам права у настави треба да flâ теорија права која има могућности да се овим питањем бави у пунијем обиму. Позитивноправне дисциплине, чини ми се, нису у могућности у настави, подвлачим у настави, дубље да захвате проблем права, чак ни проблем права у вези са одређеним позитивноправним дисциплинама. Отуда су њихове дефиниције релативно сиромашне, или пак врло често су упућујуће на општу теорију права. Међутим, Слободан сам да изјавим да оно што се код нас налази у оквиру опште теорије права о појму права не може сасвим да нас задовољи и поред прихватљивости основне концепције. Ако j'e то тако, онда пред нашом теоријом права стоје мали напори и то пре свега у продуб-љивању појма права. Као што знате, ja се не бавим општом теоријом права и с тога, чини ми се, не могу са довољно компетентности да говорим о појму права. Међутим, одређивање тога појма од увек ме je интересовало и стога сам Слободан да кажем неколико речи, задржавајући као и друти право да касније кажем можда нешто више и конкретније о томе. Право je реална друштвена категорија, и наш задаток се састоји у томе да теоријски објаснимо и дефинишемо ту категорију. Право није вандруштвена појава, као што то желе да прикажу неки правни теоретичари.

4Й0

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА